Трансфекција

Трансфекција (лат. од transire - trans = прећи преко, с друге стране + infȉcere = отровати) је процес наменског увођења нуклеинских киселина у ћелију. Термин се често користи за невирусне методе у еукариотским ћелијама. Може се односити и на друге методе и врсте ћелија.

Трансформација се чешће користи за описивање невирусног трансфера ДНK у бактерије и неживотињске еукариотске ћелије, укључујући биљне ћелије. У поступцима са животињским ћелијама, за трансфекцију је пожељнији термин је трансформација, који се такође односи на напредовање стадијиума канцерогенезе у овим ћелијама. Трансдукција се често користи за описивање вирусног посредовања у ДНK транфекцији.^{[1] [2]}

Генетички материјал (као ДНK плазмид или иРНK конструкти) или чак протеини као антитијела такође се могу уносити трансфекцијом.

Трансфекција животињских ћелија обично подразумиева отварање пролазне поре или "рупе" у ћелијској мембрани да дозволи узимање материјала. Трансфекција се може извршити и помоћу калцијум фосфата, применом електропорације, мобилним истискивањем или мешањем акатионских липида са материјалом за производњу липосома, који је осигурач за ћелијске мембране и пасивнног транспорта унутра.

Трансфекција може резултирати неочекиваним морфолошким променама и абнормалностима и циљаним ћелијама.

Терминологија

Значење израза је еволуирао. Оригинална значење трансфекције било је "инфекцијска трансформација", односно, увођење ДНK (или РНK) из прокариота – заразом ћелије вирусом или бактериофагом, што је изазвало инфекцију. Појам трансформација је имао још смисла у биологији животињских ћелија (генетичке промене омогућавају дугорочну пропагацију у култури, односно сттицање својстава типичних за ћелије рака). Термину трансфекција, за животињске ћелије, одговара садашње значење промене ћелијских својства узрокованих увођењем ДНK.

Типови трансфекције

Постоји више типова трансфекције, који се обично деле у две велике скупине:

• хемијска и
• нехемијска трансфекција.

Извори

1. Бајровић K, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, 9958-9344-1-8.
2. Хаџиселимовић Р., Појскић Н. (2005): Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, 9958-9344-3-4.

Спољашње везе