Срећни људи
српска ТВ серија (1993—96) From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Срећни људи је српска телевизијска серија, снимана у продукцији Радио-телевизије Србије. Сценарио су написали Синиша Павић и Љиљана Павић, а режирали су Александар Ђорђевић и Слободан Шуљагић. Серија има 70 епизода, као и новогодишњи специјал, у трајању од 45 минута. Серија је снимана и емитована у периоду од 1993. до 1996. године (Срећни људи и Срећни људи 2), касније више пута репризирана. Ова серија је прва серија у продукцији РТС-а након распада СФР Југославије.
Remove ads
Remove ads
Опис
Главни јунаци у серији су чланови породице Голубовић (отац, мајка, њихов син, синовљева жена и њихово двоје деце). У време санкција и тешког живота, ова породица суочава се са проблемима у свакодневном животу. Свако је принуђен да се снађе на свој начин.
Серију прати замена глумица које играју две главне женске улоге. Наиме, Тања Бошковић и Дубравка Мијатовић напустиле су серију након 25 епизода, највероватније због малог хонорара. Замениле су их Злата Нуманагић и Југослава Драшковић. Упркос овоме, серија је задржала првобитну популарност и успешно је завршено снимање свих 70 епизода.
Remove ads
Епизоде
Улоге
Главни
- Десимир Станојевић као Вукашин Голубовић
- Тања Бошковић / Злата Нуманагић као Лола Голубовић (супруга Вукашина Голубовића)
- Велимир Бата Живојиновић као Аранђел Голубовић (отац Вукашина Голубовића)
- Радмила Савићевић као Ристана Голубовић (мајка Вукашина Голубовића и жена Аранђела Голубовића)
- Живојин Миленковић као Тиосав Марјановић Гарац (отац Лоле Голубовић)
- Дубравка Мијатовић / Југослава Драшковић као Ђурђина Ђина Голубовић (ћерка Лоле и Вукашина Голубовић)
- Светислав Гонцић као Часлав Марјановић Чарли (брат Лоле Голубовић)
- Јанко Миливојевић као Небојша Неца Голубовић (син Лоле и Вукашина Голубовић)
Епизодни
Remove ads
Занимљивости и недоследности
- Током бројних репризирања, прва епизода серије се раније емитовала са старим логом „РТС Б1“ у горњем левом углу, док се тренутни лого РТС-а померао у десни угао (ово је прекинуто са тренутним редизајном визуалног идентитета РТС 1 који је лого трајно преместио у горњи десни угао екрана). Не постоји тачна тврдња зашто је то тако, али су ту две претпоставке: прва: „трака са првом епизодом је изгорела за време НАТО бомбардовања 1999“; и друга: „РТС у исто то време није имао траке па је морао преснимавати постојеће траке“.
- У последњем репризирању извршене су одређене „техничке“ измене. Наиме, стари лого „РТС Б1“ који је био присутан у првој епизоди током претходних репризирања је уклоњен. Такође, из одјавне шпице избачени су и логотипи спонзора серије, некадашњих предузећа „Југошпед“ и конфекције „Беко“. Генерални спонзор серије била је „Војвођанска банка“, чији лого се налазио пре уводне шпице.
- Постоји неколико верзија приче, која се тиче одласка две главне глумице из серије, Тање Бошковић и Дубравке Мијатовић. Према главном писању медија, обе глумице су напустиле серију због малог хонорара. То је својевремено говорио и аутор серије Синиша Павић. Са друге стране глумица Тања Бошковић изјавила је да је након прве сезоне напустила серију, јер је морала да игра у позоришту. [1] Дубравка Мијатовић је исто тако демантовала причу о хонорару, рекавши да јој улога Ђине више није одговарала, пошто је прочитала сценарио за првих десет епизода, па није знала у ком правцу ће се њен лик развијати. [2]
- Вукашин Голубовић у првој епизоди говори да је био код стрица на селу. Тај лик стрица се у серији касније више не помиње.
- Љубичица Митровић када улази у језичко одељење у 4. епизоди говори да мора да се пресвуче у канцеларији како не би ишла кроз ходник до тоалета. У каснијим епизодама је приказано да се тоалет налази уз њихову канцеларију.
- Наталија је у серији променила четири девојачка презимена. У 5. епизоди шеф Ђура Султан ју је ослови као Наталија Савковић. У 32. епизоди, у кафани, Бата Шејн је представи Шћепану Шћекићу (не знајући да јој је он супруг) као Наталију Милић. На рочишту за развод брака Наталија изговара да није више Шћекић, него да је Продановић у 60. епизоди. А приликом изрицања пресуде за развод брака, у 67. епизоди, судија чита да је Наталија рођена Миловановић.
- Опет у 67. епизоди Озрен на ручку са Тинторетом (Маринком Биџићем) изговара да му се маћеха зове Јелисавета, а до тада је била Јованка.
- Богдан Кузмановић је одиграо три улоге. Прву у 10. епизоди где тражи посао у коцкарници у којој је и Аранђел тражио посао. У 18. и 19. епизоди играо је полицајца који је спроводио Аранђела до куће за Нецин рођендан, да би недуго потом постао Роки- главни телохранитељ Озрена Солдатовића.
- Алек Родић одиграо је три лика. У 3. епизоди се појавио на сликарској изложби Ђорђа Ђорђевића затим у 22. епизоди појавио се као син Жарка Попаре, када су се његов отац и мајка, Божидарка, препирали око хране. Потом се појавио као чувар у затвору у коме је лежао Аранђел и имао је чудан нагласак.
- Југослава Драшковић се, пре него што је заменила Дубравку Мијатовић у улози Ђурђине Голубовић, појавила у 20. епизоди код Чарлија Марјановића, где ју је хипнотисану додиривао Радојица Илић (Миленко Павлов).
- Када Маријана одлази у посету Деспотовићу у болницу у 32. епизоди и жали се свом шефу на „неког дебелог“, Деспотовић јој одговара: „Па то је Главац“. Тај надимак се понавља у још неколико епизода да би се касније претворио у „Гарац“.
- У истој епизоди Антонија ословљава Илију презименом Петровић, а он се касније појављује под презименом Пандуровић.
- Чарли свог оца назива Миливоје у 23. епизоди када је говорио у диктафон своје личне податке за Озрена Солдатовића, а он се зове Тиосав.
- Предраг Милинковић се у 10. епизоди појављује као поштар Јован који доноси пензију Шћепану Шћекићу, док од 24. епизоде игра Солдатовићевог батлера Софронија.
- Драган Мићаловић игра 3 улоге у серији. Прво се појављује као полицајац у 17. епизоди (у парку), затим као записничар у 18. епизоди, када Аранђела приводе због маркице и трећи пут као Куца, љубавник Цане Фонтане.
- Стан у коме првобитно живе Голубовићи кориштен је и у серији Породично благо.
- Љубиша Баровић се појављује као Зијо, Озренова десна рука у рекетирању мале привреде у Београду и у 45. епизоди као наркоман који Аранђелу подмеће у џеп кесицу кокаина.
- Адреса Шћепана Шћекића у једној епизоди је "Жабљачка 29", док у епизоди када Лунета испраћа на полагање испита, такси наручује за "Жабљачку 17". Када Зазу, Шћепанову кућну помоћницу, зове дечко (кога она преставља као брата), она му говори Јастребачку 12, а у некој од наредних епизода, Шћепан каже полицији да живи у "Ловћенској 12".
- Шћепан Шћекић у једној од првих епизода, када зове агенцију Перспектива, тражи шефа агенције Деспота Деспотовића, да би касније име шефа постало Бошко Деспотовић.
- У трећој епизоди, Аранђелов и Ристанин комшија Остојић обраћа се Риски без персирања, да би касније почео да јој персира.
- Кућа из популарне серије припадала је породици Петровић и налазила се на Лекином брду у Миклошићевој улици 35. Култна кућа сазидана је 1923, а 2017. је срушена.[3]
- Сима је у стварности био пас Десимира Станојевића и звао се Амон. Постоји прича да је Амон био слеп током снимања серије. Ту причу је Десимир демантовао, рекавши да је Амон само био слабовид, због катаракте. Амон је живео 14 година.[4]
- Стан у коме живи госпођа Пишчевић из „Тополске 18" у ствари јесте стан у коме живи Остојић, што се јасно може видети по распореду врата и прозора у стану као и тапета.
- Драган Јовановић, који је тумачио улогу Лунета Шћекића је серију напустио тако што је у договору са сценаристом одлучио да се његов лик повуче из серије тако што ће отићи у завичај да се запосли. Разлог Јовановићевог одбијања улоге је био мали хонорар.
- Чувени "Ранч проклетих" налази се у близини Партизановог стадиона, да иронија буде већа, у близини нема солитера. Сетићете се да су се станари "Ранча" стално жалили да им из новоизграђених солитера бацају смеће у двориште.[5]
- Главна сестра Антонија (Светлана Бојковић) у епизоди 28, када оде код директора болнице др. Вуловића (Петар Банићевић), преноси му дешавања из болничке собе, када је Бошко Деспотовић (Иван Бекјарев) конзумирао алкохол из Ђилдине (Радмила Живковић) пљоске, речима "па ви не знате за пијанку у соби 13?". Међутим, болесници су смештени у соби бр. 110, што се јасно види на вратима поменуте собе у неколико претходних и наредних кадрова.
- Лик доктора Вуловића (Петар Банићевић) се појављује и у серији "Горе доле" која се појавила одмах после Срећних људи.
- Миленко Павлов у серији глуми власника ресторана Радојицу Илића. То име се помиње током целе серије, осим у 58. епизоди када се Малина Војводић (Снежана Савић) око пријаве радника обрати на шалтеру за помоћ Лоли Голубовић (Злата Нуманагић), која га, читајући са листе пријављених радника, ословљава са "Илић Радисав".
- Када Чарли (Светислав Гонцић), у 29. епизоди, на ручку код Озрена, погађа свима присутнима хороскопе, Лари Симоновић (Милица Милша) каже да је девица, док у последњој, 70. епизоди, на рулету, она му говори да је шкорпија.
- Шћепанову бившу жену Виду, другу по реду, у серији игра Даница Максимовић, што се види у 24. епизоди, када је Шћепан зове телефоном да му објасни како се пушта машина за веш. Касније, у 41. епизоди, Заза (Катарина Вићентијевић) долази на њену препоруку код Шћепана да ради као кућна помоћница. Када Шћепан преслуша поруку од Виде на секретарици, јасно се чује да то није њен (Данице Максимовић) глас, већ неке друге жене.
- Улога Боде Нинковића (шпијун-телохранитељ Рамбо) појављује се први пут у филму Тесна кожа 4.
- У другој епизоди, када Љубичица Митровић (Јелица Сретеновић) објашњава зашто је закаснила на посао и сломила штиклу, говори како је кренула на време, међутим запалио јој се аспиратор, што је објаснила тако што је погледала горе ка прозору. Међутим, у некој од наредних епизода, када се приказује кућа у којој живе Љубичица и Вуксан Митровић (Петар Краљ), јасно се види да је кућа приземна.
- У трећој епизоди, када Вукашин Голубовић дође код својих родитеља, Аранђел (Велимир Бата Живојиновић) се жали на свог комшију Остојића (Никола Симић), говорећи како је неистрошен, јер није имао ни жену ни децу. Међутим, у наредним епизодама Остојић почиње да прима писма из Аустралије од сина Прцка (Ђорђе Цакић), који се и појављује у последњој епизоди, што доказује да је ипак имао деце, тј. сина.
- У 8. епизоди, док је поправљао замрзивач, Аранђела (Велимир Бата Живојиновић) је ударила струја. У том моменту, у кући су били само Риска, Неца и Остојић, У следећој, деветој епизоди, када Вукашин телефонира кући из кафане, јавља се Аранђел, и Вукашин га пита како је и да ли је долазио лекар. Обзиром да Вуле није тада био кући, није ни могао да зна да је његовог оца ударила струја.
- У 18. епизоди, када је Рамбо (Бода Нинковић), током разговора за посао обезбеђења са газдом Илићем (Миленко Павлов), показивао своје лично оружје, Илићева супруга Савка је ушла у салу, питавши мужа "Јеси ли ти отварао сеф?", што показује да зна где се сеф налази. Међутим, у двадесетдругој епизоди, док је Озрен Солдатовић (Душан Голумбовски) наплаћивао свој дуг од Илића у Кетиној гардероби, упознавши Илићеву супругу, упитао ју је "Где је сеф?", на шта је она одговорила да не зна и посумњала да га је Илић узидао баш у тој просторији.
- У 49. епизоди, када Попара (Зоран Ранкић) у својој канцеларији гледа каталог за Избор за Мис '95. године, улази Лара Симоновић (Милица Милша) са шољицом попијене кафе и говори како јој је „Банковићка“ гледала у шољу. Међутим, у 57. епизоди, када је Попара због тога покренуо дисциплински поступак против ње, она га је већ чекала у канцеларији, где ју је ословио са „Госпођо Секерезовић“, која је и њему, након тога, гледала у шољу.
- У 38. епизоди, када се Наталија (Љиљана Драгутиновић) пакује да напусти хотел Лукс, Бата Шејн Давидовић (Марко Николић) јој помаже да затвори кофер, и при том му она говори шифру „7992“. Када се појавио Шћепан, објаснио је Давидовићу да „То није обична шифра, већ датум када му је рекла судбоносно ДА“. Међутим, у 67. епизоди, приликом читања пресуде за развод њиховог брака, судија (Предраг Смиљковић) изговара „Брак закључен дана 22. 07. 1989. у Београду, разводи се...“, што је потпуно други датум.
- У 20. епизоди, када Озренова супруга, Озренка (Љиљана Стјепановић) и Вукашин Голубовић (Десимир Станојевић) заједно ручају у ресторану, она му даје минђушу као аконтацију, и при том му говори да вреди 500 долара. Међутим, у 61. епизоди, када се у агенцији Перспектива појави са телохранитељем да узме назад своју минђушу, око ње су се расправљале секретарица Маријана (Јелисавета Сека Саблић) и Илићева супруга Савка, и када је Бошко Деспотовић (Иван Бекјарев) прокоментарисао како се три жене окомиле на једну минђушу, Озренка је рекла како она вреди 2800 долара.
- У 58. епизоди, када ранчери оду у Дирекцију за изградњу, код начелника Веље (Тома Курузовић), заједно са Гарцем (Жика Миленковић), Илија Пандуровић (Душан Почек) када сазна да постоји могућност да их након рушења Ранча проклетих преселе на неку другу локацију, изнервиран говори Вељи "Ја живим у центру 67 година, ја сам се родио у овој кући". Касније, у 64. епизоди, када се у његов стан усели Жаклина (Јелена Чворовић), у једној од сцена долазе новинари, где им он, између осталог, говори "Ево, ово је мој стан, 45 година ја станујем и сад не могу да уђем у њега", што је потпуно други број година.
- Давидовић (Марко Николић) се у 50. епизоди серије рецепционеру (Милан Милосављевић) обраћа реченицом Шта је, Пајо?!,[6] док га у 68. епизоди дозива именом Мићо.[7]
- У 53. епизоди, када Заза (Катарина Вићентијевић) дође Шћепану Шћекићу (Данило Лазовић) у посету, док је лежао у болници, говори му „Господине, Шћекићу! Ја код себе држим Ваших 28.000 швајцарских франака...“. Та цифра се помиње још у неколико епизода, да би у 65. епизоди, када њих двоје, током ноћи, траже кофер са новцем по целој кући, он њој говори Четрдест' 'иљада (40.000) швајцарских франака... Затурила, не зна ђе...“, што је потпуно друга цифра.
- Последња 70. епизода траје 80 минута, за разлику од осталих епизода које трају 45 минута.
- Из серије је избачена љубавна сцена између Маријане Колаковић (Јелисавета Сека Саблић) и Бошка Деспотовића (Иван Бекјарев) због тога што је, према Бекјареву, снимак био „технички неисправан јер се камерман тресао од смеха док је снимао Секу и [њега] у љубавном заносу!“.[8]
- У 43. епизоди се на захвалницама које Остојић показује Сими Симовићу, јасно види име Милутин Остојић, док се у другим епизодама он именује као Михајло Остојић.
- На крају одјавне шпице као година производње првих 25 епизода наводи се 1993. Изузетак је 23. епизода, где је написано да је произведена 1994. године. Нелогично је да су наредне (24.и 25.) произведене и емитоване раније у односу на претходну епизоду. Од 26.епизоде година производње је поново 1994. након чега није било оваквих нелогичности. Серија је снимана и емитована од 1993. до 1996. године.
- Серија је, осим у Србији, емитована и у Босни и Херцеговини, Македонији и Хрватској.
- Предраг Милинковић након своје улоге поштара игра батлера код Озрена (Душан Голумбовски) који га у првим кадровима назива Ристо, након тога до краја Софроније
- Цане Фирауновић у прве две епизоде игра Вукашиновог колегу у предузећу одакле је отпуштен, а касније игра судију који Вукашину говори колико треба да плати казну за штету у хотелу.
- један од поштара из ранча проклетих у последњој епизоди игра чувара јакни у ресторану Кобра
- у међу првим епизодама кљда се доктор Попац разводи судија каже да се Симка разводи и да има двоје деце касније у Ранчу она живи сама без икога од породице
Remove ads
Награде
Награде за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости су добили:
- Радмила Савићевић за улогу Ристане Риске Голубовић и Велимир Бата Живојиновић за улогу Аранђела Голубовића на Филмским сусретима у Нишу 1994. године.[9]
- Снежана Савић за улогу Малине Војводић и Десимир Станојевић за улогу Вукашина Голубовића на Филмским сусретима у Нишу 1996. године.[9]
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads