Петар Банићевић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Петар Банићевић (Никшић, 8. фебруар 1930 — Београд, 4. септембар 2006) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац.
| Петар Банићевић | |
|---|---|
 Петар Банићевић | |
| Пуно име | Петар Банићевић |
| Датум рођења | 8. фебруар 1930. |
| Место рођења | Никшић, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 4. септембар 2006. (76 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Универзитет | Драмске уметности у Београду |
| Занимање | Филмски, телевизијски и позоришни глумац |
| Активни период | 1954—2004. |
| Битна улога | Срећни људи — доктор Вуловић Чедомир Илић — краљ Александар Обреновић Седам Хамлета — Хамлет |
| Веза до -а | |
Двоструки је добитник Награде Раша Плаовић, коју је примио 1988. и 2001. године.
Биографија
Петар Банићевић је рођен 8. фебруара 1930. године у Никшићу. Глуму је студирао на Академији за позоришну уметност у Београду, у класи професора Раше Плаовића. Био је члан Народног позоришта од 1954. године и остварио преко педесет улога. Глумио је и у ТВ серијама и филмовима, међу којима су: Биће скоро пропаст света, Сутјеска и Снови, живот и смрт Филипа Филиповића.
Бавио се педагошким радом петнаест година. Извео је пет глумачких генерација на Академији уметности у Новом Саду и водио глумачку класу на Академији уметности Браћа Карић у Београду.
Умро је 4. септембра 2006. у Београду. Комеморација је одржана у Народном позоришту 8. септембра 2006, а кремација истога дана на Новом гробљу у Београду.[1]
Постоји и глумачка Награда Петар Банићевић установљена 2011. године, а додељује је Народно позориште у Београду. Добитници су редом: Игор Ђорђевић, Ненад Стојменовић, Милош Ђорђевић, Нада Шаргин, Павле Јеринић, Сена Ђоровић, Бојан Кривокапић, Сузана Лукић, Јована Стојиљковић.[2][3][4][5]
Улоге
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.