Томо Курузовић (Сарајево, 18. октобар 1930 — Београд, 2. август 2017) био је српски позоришни, филмски, ТВ глумац, режисер и књижевник.
| Томо Курузовић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Томо Курузовић |
| Датум рођења | 18. октобар 1930. |
| Место рођења | Сарајево, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 2. август 2017. (86 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | глумац, режисер, књижевник |
| Битна улога | Давитељ против давитеља - официр Сиви камион црвене боје - старац 1 Више од игре - опанчар Чолак Слом - Драгиша Цветковић |
| Веза до -а | |
Живот
Рођен је 18. октобра 1930. на Бистрику изнад Принциповог моста у Сарајеву.[1][2] Оба родитеља су му из Бање Луке.[2] И отац и мајка су радили у позоришту, отац као позоришни фризер, власуљар и шминкер, а мајка као кројачица.[3][4] По завршетку рата је 1948. завршио Учитељску школу, након чега се запошљава као учитељ и управник школе у Чаракову код Приједора.[3] У Београд је стигао 1949.[2] Исте године се уписује на Академију за позориште и филм у класи проф. Јозе Лауренчића.[3] Академију за позориште и филм је завршио 1953, а дипломирао 1957.[3] У периоду од 1953. до 1957. ванредно је студирао југословенску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву.[3] Од 1961. до 1966. је ванредно студирао режију на Факултету драмских уметности у Београду, прво у класи Вјекослава Афрића (1961), а затим у класи проф. др Хуга Клајна (1962—1966).[3] Како су му мајка и отац радили у позоришту, од своје пете године је играо дјечје улоге.[3] У Југословенском драмском позоришту је почео да наступа док је студирао глуму.[3] Први глумачки ангажман је добио у Сарајеву (1953—1961).[3] Један је од оснивача Малог позоришта у Сарајеву (Камерни Театар 55).[3] У Београд поново долази 1961, гдје добија ангажман у Савременом драмском позоришту (Београдско драмско позориште).[3] Оснивач је алтернативног позоришта „Сунце“ у новобеоградском Блоку 45, гдје је радио као управник.[3] Оснивач је студија „Тајне глуме“ при „Ђуро Салај“ АД у Београду, гдје је радио као професор.[3]
Био је члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Удружења филмских глумаца Србије.[3] Наступао је у Београдском драмском позоришту све док није пензионисан.[4]
Женио се два пута.[4] Из првог брака има ћерку Сању, а из другог брака са костимографкињом Мирјаном Чиплић сина Александра Курузовића, који се бави сликарством.[4] Преминуо је 2. августа 2017. године од срчаног удара. Сахрањен је 7. августа 2017. године на Новом Бежанијском гробљу.[5][6][7]
Признања
- Златни беочуг, за трајни допринос култури Београда (2009)[8]
- Златна плакета града Београда (1984)
- Глумац године, Змајеве дечје игре (1984)
- Орден рада са златним вијенцем (1984)
- „Мермер и звуци”, признање за режију и глумачку креацију представе „Петорица под барјаком”. Аранђеловац (1976)
- Сребрна колајна, Други фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну (1974)
- Шестоаприлска награда за умјетност, Сарајево (1957)
Дјела
- Роман без романа (драма), Вршац (1984)
- Сведок Глуме (роман), Београд. 2003. 978-86-83465-02-6.
- Он мени - Ја њему (поема), Београд. 2008. 978-86-82273-14-1.
- Двопев (збирка песама - Тома Курузовић, Драган Деспот Ђорђевић), Кучево. 2008. 978-86-910187-2-6.
- Кроз приче и разговоре (биографија, Мирјана Чиплић Курузовић), Београд. 2018. 978-86-81316-01-6.
- Бранко по Томи (роман), Београд. 2019. 978-86-81316-03-0.
Режија
Направио је преко 40 режија и већи број позоришних комада.[3] Драматизирао је и адаптирао дјела Петра Кочића, Бранка Ћопића, Косте Трифковића, Меше Селимовића, Јована Стерије Поповића.[3]
Позоришне улоге
Једна од његових најзапаженијих адаптација и драматизација је монодрама Петар Пепо Бандић (Бранко Ћопић), коју је сам тумачио.[3]
- Петар Пепо Бандић (Петар Пепо Бандић)
- Николетина Бурсаћ (Николетина Бурсаћ)
- Дундо Мароје (Помет)
- Бећарац (Сељо)
Улоге на филму
Извори
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
