| Династија |
Владар |
Портрет |
Раздобље |
Напомене |
| Арпади | Алмош |  | око 954. – око 995. | Алмош је био први историјски забележени вођа велики везир Мађара, отац Арпада. Он је ојачао врховну власт над свим од седам тада постојећих мађарских племена. |
| Арпади | Арпад |  | око 895. – око 907. | Арпад је довео Мађаре у средњу Европу; владао је заједно са Курсаном (). То је било због хазарског начина деобе власти, стварне ђула () чији је носилац био Арпад и духовне кенде () чији је носилац био Курсан. |
| Арпади | види напомене | | око 907. – око 955. | У овом раздобљу мађарски народ је био подељен на више племена, које су водиле различите вође. Најчешће је најјаче племе владало осталим племенима или су у другим случајевима користили савет племенских владара. Мада је већ тада увелико постојала наследна лоза Арпадових потомака. Владар за кога се зна да је владао око 950. године је био Фајс (). Остали из тог периода који су следили и смењивали, са датумима оријентационе природе, један другог су:
- Саболч (око 907. – ?, без лозе)
- Тархош (око 907. – после 922., Арпади)
- Золтан (907. – око 947, Арпадов син)
- Фајс,(948—955)
|
| Арпади | Такшоњ |  | 955—972 | син Золтана |
| Арпади | Геза |  | 972—997 | Син Такшоња;
|
| Арпади | Свети Стефан (Szent István) |  | 997—1038 | Гезин син, последњи велики везир Мађара (997—1000) и први краљ Угарске (1000—1038)
- првобитно познат под именом Вајк, на крштењу добио име Стефан (мађ. Иштван)
- на почетку владавине сломио отпор паганске аристократије;
- помагао христијанизацију Угарске и основао десет бискупија међу којима је прво место по рангу имала Острогонска надбискупија;
- 1000 — крунисан за краља круном коју је послао папа Силвестар II;
- присајединио Угарској Банат, Ердељ и Славонију (?);
- поделио државу на жупаније (мађ. вармеђе);
- донео прве писане законе у Угарској;
- сукобио се са царем Конрадом II око крајева између Фише и Лајте;
- пошто су синови поумирали, одредио за наследника сестрића Петра Орсеола
- проглашен за свеца римокатоличке цркве 1083, за свеца православне цркве 2000. године ;
|
| Борбе између династија 1038—1046 |
| Орсеоло | Петар I (Orseolo Péter) |  | 1038—1041. | Стефанов сестрић, син млетачког дужда Отона Орсеола;
- 1041 — протеран из Угарске
|
| Аба | Самуило |  | 1041—1044 | Стефанов сестрић;
|
| Орсеоло | Петар I (Orseolo Péter) | | друга владавина: 1044—1046, |
|
| Устанак Вата 1046—1047. | Повратак протераних представника династије Арпада из Пољске и Русије |
| Арпадовићи | Андреј I (András / Endre) |  | 1047—1061 | Вазулов син,
- страдао у сукобу са братом Белом покушавајући да престо обезбеди својим синовима Саломону и Давиду .
|
| Арпадовићи | Бела I (Béla) | | 1061—1063 | Вазулов други син
- угушио побуну Ватиног сина Јануша, последњу побуну пагана против христијанизације Угарске;
- умро, наводно, после хиљаду дана владавине .
|
| Арпади | Саломон (Salamon) | | 1063—1074 | син Андреја I
- на престо дошао уз немачку подршку;
- морао је издржи борбу са браћом од стрица Гезом и Ладиславом, синовима Беле I, који су уживали византијску помоћ;
- 1068 — Битка код Керлеша: угарска победа над Печенезима и Куманима;
- 1074 — Битка код Мођорода: Геза и Ладислав победили Саломона који бежи у Аустрију;
- од 1075. до 1081. је владао западном Угарском из Пожуна;
- 1081 — одрекао се круне у корист Ладислава I;
- 1083 — напушта Угарску и одлази у прогонство.
|
| Арпади | Геза I | | 1074—1077 | син Беле I
|
| Арпади | Ладислав I Свети (László) | | 1077—1095 | син Беле I
|
| Арпади | Коломан (Kálmán) | 1095—1116 | син Гезе I;
- првобитно школован за бискупа те је због учености био познат под надимком Књижар;
- 1097 — Битка на Гвозду: погибија последњег хрватског народног краља Петра Свачића; Коломан у Биограду крунисан за краља Хрватске;
- 1102 — присаједињење Хрватске после Коломановог споразума са хрватским племством;
- 1108 — освајање Далмације;
- почетак угарско-млетачког супарништва око Далмације;
- стални сукоби краља и његовог брата Алмоша који је на крају ослепљен са малолетним сином Белом[11].
|
| Арпади | Стефан II | 1116—1131 | син краља Коломана;
- 1116—1123. - рат са Чешком
- 1127—1129. - рат са Византијом око Београда и јужне границе Угарске
- одредио за наследника сестрића Шаула[12];
|
| Арпади | Бела II Слепи | 1131—1141 | син Алмоша и синовац Стефана II;
- ожењен Јеленом, ћерком рашког великог жупана Уроша I;
- 1131 - Сабор у Араду: краљица Јелена наређује погубљење шездесет осам учесника у ослепљивању Беле II;
- 1132 - Битка на реци Шајо: одбијен упад претендента на престо Бориса, непризнатог сина краља Коломана;
- заузео Раму која од тада улази у краљевску титулу угарских владара[13];
|
| Арпади | Геза II | 1141—1162 | син Беле II;
- током његовог малолетства државом је управљала краљица-мајка Јелена и њен брат Белош;
- сукоби са Византијом око Срема (1150—1155) током којих Геза војно помаже свог ујака Уроша II[14];
|
| Арпади | Стефан III | 1162—1172 | син Гезе II;
|
| Арпади | Ладислав II. | 1162—1163 | син Беле II;
- византијски штићеник и противкраљ;
- наводно отрован по налогу острогонског надбискупа;
|
| Арпади | Стефан IV | 1163—1165. | син Беле II;
|
| Арпади | Бела III | 1172—1196 | син Гезе II;
- образован у Цариграду;
- до 1180. лојални савезник цара Манојла I Комнина;
- 1180—1185: рат са Византијом током кога је помагао Стефана Немању и поново заузео Далмацију, Босну, Мачву, Београд и Браничево;
- доба унутрашње консолидације Угарске и снажења власти монарха;
|
| Арпади | Емерих (Imre) | 1196—1204 | син Беле III;
|
| Арпади | Ладислав III | 1204—1205 | син Емериха и Констанце Арагонске;
- 1204 — наследио престо као четворогодиши дечак;
- 1205 — умро у прогонству у Бечу;
|
| Арпади | Андреј II (András) | 1205—1235 | син Беле III;
|
| Арпади | Бела IV | 1235.–1270 | син Андреја II;
- као принц ердељски кнез;
- освојио Олтенију и 1233. је уврстио као Куманију у краљевску титулу;
- Угарска претрпела навалу Монгола 1241. године;
- остатак владавине краљ је подстицао подизање утврђених насеља;
- населио Кумане између Пеште и Суботице;
- од 1261. у повременим сукобима са сином Стефаном V коме је морао да препусти источну и јужну Угарску;
- 1267/1268. - поразио и заробио српског краља Стефана Уроша I током борби око Мачванске бановине[16];
|
| Арпади | Стефан V | 1270–1272. | син Беле IV;
- од 1245. године млади краљ ;
- од 1261. године владар источне и јужне Угарске;
- 1266 — освојио Видин и додао Бугарску угарској краљевској титули;
- 1272 — умро током рата са славонским баном Јоакимом који је отео престолонаследника Ладислава IV[17];
|
| Арпади | Ладислав IV Куманац | 1272.–1290 | син Стефана V и Јелисавете, ћерке куманског поглавара Сајана;
- током малолетства Ладислава IV државом управљала његова мајка Јелисавета;
- доба феудалне анархије у Угарској;
- 1280/1281. - битка код Ходског језера: поразио побуњене Кумане који затим напуштају Угарску[18];
|
| Арпади | Андреј III Млечанин | 1290–1301. | унук Андреја II и последњи владар из династије Арпада;
- неуспели покушаји обнове краљевске власти[19];
|
| Почетак владавине немађарских династија |
| Пшемисловићи | Ладислав V Пшемисл (Václav III. Přemysl) | 1301—1305 | Вацлав, чешки престолонаследник, чукунунук Беле IV;
- 1301 — крунисан као Ладислав V.
- 1305 — одрекао се угарске круне у корист свог рођака баварског војводе Отона III[20].
|
| Вителсбах | Бела V (Wittelsbach Ottó, Béla V) | 1305—1307 | Отон III, баварски војвода 1290.–1312, унук Беле IV;
- 1305. - крунисан као Бела V.
- 1307 — заробио га и протерао ердељски војвода[21];
|
| Анжујци | Карло I Роберт (Károly Róbert) | 1301—1342 | унук напуљског краља Карла II по оцу, праунук Стефана V;
- родоначелник угарских Анжујаца;
- 1301 — крунисан у Острогону уз подршку папства и католичке цркве у Угарској;
- 1301—1310. - борба са другим претендентима на престо;
- 1310—1322. - борба против осамостаљених великаша и снажење краљевске власти;
- 1330 — Битка код Посаде: угарски краљ тешко поражен у покушају да вазалну послушност наметне влашком војводи Басарабу I;
- 1335. и 1342. - походи против српског краља Стефана Душана са променљивим успехом[22];
|
| Анжујци | Лајош I Велики (Nagy Lajos) | 1342—1382 |
син Карла I Роберта; краљ Пољске (1370—1382);
|
| Анжујци | Марија | 1382—1385 | ћерка Лајоша I Великог и Јелисавете, ћерке босанског бана Стефана II Котроманића;
- 1372. верена са Жигмундом, сином цара Светог римског царства Карла IV Луксембуршког;
- 1382 — крунисана, по очевој опоруци, за краља Угарске.
- 1384 — Јадвига, Маријина млађа сестра, крунисана за краљицу Пољске; формални распад угарско-пољске персоналне уније;
- 1385 — свадба Жигмунда и Марије у Будиму, после које младожења одлази у Чешку да тражи војну помоћ од брата, чешког краља Вацлава IV
- један део племства круну нуди напуљском краљу Карлу III; по Карловом доласку у Угарску Марија се званично одриче круне[24];;
|
| Анжујци | Карло II Драчки | 1385—1386 | Карло III Драчки, напуљски краљ (1382—1386), праунук Стефана V;
- 1385 — стигао у Угарску и крунисан за краља 31. децембра као Карло II;
- 1386 — умро од последица атентата који је организовала краљица-мајка Јелисавета[25];
|
| Анжујци | Марија | друга владавина: 1386—1395 |
- 1386 — заробљена са мајком код Горјана од присталица напуљских Анжујаца;
- 1387 — Јелисавета убијена у Новиграду у Далмацији; присталице напуљаца напуштају Угарску; Марија се придружује Жигмунду;
- 1387—1395. - заједничка владавина Жигмунда и Марије;
- 1395 — Марија умире после несрећног пада са коња[26];
|
| Луксембурзи | Жигмунд Луксембуршки | 1387—1437 | супруг краљице Марије; син цара Светог римског царства Карла IV Луксембуршког; био је и цар Светог римског царства и краљ Чешке
|
| Хабзбурзи | Алберт | 1437—1439 | Алберт V, надвојвода Аустрије и краљ Немачке (као Алберт II); муж Јелисавете, ћерке краља Жигмунда Луксембуршког. |
| Међувлада | Борба за власт између Владислава I и Ладислава V |
| Хабзбурзи | Ладислав V Посмрче | 1440—1457 | син краља Алберта и Јелисавете, ћерке краља Жигмунда; аустријски војвода (1440—1457) и краљ Чешке (1440—1457).
|
| Јагелонци | Владислав I | 1440–1444. | Владислав III Јагелонац, краљ Пољске (1434—1444);
- 1440 — позван у Угарску да преузме трон пре рођења Ладислава V Посмчета;
- Опсада Београда: прва османска опсада угарског Београда; неуспех и повлачење Мурата II;
- Владислав крунисан за угарског краља као Владислав I;
- 1440—1442. - сукоби присталица Владислава I и Ладислава V; краљица Елизабета води сина у Беч под заштиту Фридриха III Хабзбуршког;
- 1443 — Дуга војна: Владислав I у друштву Јаноша Хуњадија и деспота Ђурђа Бранковића продире на турску територију све до Софије, али се затим повлачи услед наступајуће зиме;
- 1444 — Сабор у Сегедину: Владислав I одбацује мир са Османлијама унапред;
|
| Хуњади | Матија I Корвин (Igazságos Mátyás) | 1458—1490 | син Јаноша Хуњадија, регента Угарске (1446—1453);
- 1459 — Битка код Шимонторње: победа над великашима који су на угарски престо хтели да доведу цара Светог римског царства Фридриха III Хабзбуршког.
- 1463 — Споразум у Бечком Новом Месту између Матије I и Фридриха III; Споразум о узајамном наслеђивању у случају недостатка мушког наследника; Матија откупљује круну св. Стефана од цара;
- 1465 — покорава чешког великаша Швехлу који је владао северозападном Угарском;
- 1467 — оснивање универзитета у Пожуну;
- 1468 — креће у крсташки поход против хуситског чешког краља Јиржија Подјебрадског;
- 1469 — у Оломуцу се крунисао за краља Чешке; Подјебрадски именује за свог наследника пољског принца Владислава Јагелонца;
- 1471—1478. - рат са Јагелонцима који претендују и на угарски престо; завршен без територијалних измена;
- 1474. и 1477. - угарски одреди пустоше територије Фридриха III, али угарски краљ не успева да натера цара на ревизију споразума у Бечком Новом Месту;
- 1476 — осваја турски Шабац;
- од 1480. почиње редовно да се уплиће у прилике на Апенинском полуострву као зет напуљског краља Фердинанда I;
- 1482—1487. - обнова непријатељстава са Фридрихом III;
- 1483 — после неколико година ратовања склапа примирје са султаном Бајазитом II;
- 1485 — заузима Беч и Опаву;
- 1488 — Анкона привремено прихвата угарску врховну власт;
- 1490 — умире у Бечу од мождане капи;
- за наследника одредио ванбрачног сина Иваниша[30];
|
| Јагелонци | Владислав II Јагелонац | 1490–1516. | Владислав II Јагелонац Млађи, краљ Чешке (1471—1516), син пољског краља Казимира IV и синовац краља Угарске и Пољске Владислава I.
- тајно се оженио Матијином удовицом Беатрисом Арагонском.
- приликом ступања на престо обећава да ће укинути краљевску стајаћу војску (Црна армада) и убирање сталног пореза.
- Максимилијан Хабзбуршки, син цара Фридриха III, без борбе заузима Беч и аустријске територије које је претходно освојио Матија Корвин.
- 1492 — мир са Максмилијаном Хабзбуршким и потврда уговора о међусобном наслеђивању.
- 1493 — Битка на Крбавском пољу: хрватски бан Емерих Деренчењи гине у сукобу са Османлијама.
- 1495 — примирје између Угарске и Османлија.
- 1500 — Папа Александар VI одобрава развод Владислава II и Беатрисе Арагонске;
- 1505 — Сабор на Ракошком пољу: Племство забрањује избор странца за краља после смрти Владислава II;
- 1516 — Припреме за крсташки рат против Турака се претварају у сељачки устанак под вођством Ђерђа Доже[31];
|
| Јагелонци | Лајош II Јагелонац | 1516—1526 | Био је и краљ Чешке;
|
| Фердинанд Хабзбуршки и Јанош Запоља су били истовремено владари различитих делова Угарске |
| Хабзбург | Фердинанд I. (Ferdinánd) | 1526—1564 | шурак Лајоша II.; био је и цар Светог римског царства. |
| Запоље | Јован I Запоља (Zápolya János) | 1526.–1540 | Вођа мађарских племића, који су се залагали за домаћег владара (краља). Признат за краља од стране мађарског племства и Сулејмана I Величанственог.(Szapolyai.) |
| Запоље | Јован II Жигмунд Запоља (János Zsigmond) | 1540—1571. | Син Јована I Запоље. Краљ Мађарске и кнез Трансилваније (Ердељ) по одобрењу османског султана. |
| Угарска - подељена на три дела: хабзбуршки део који је обухватао северни и западни део државе, османски у средини, и полувазалну Трансилванију на истоку, после 1562. |
| Хабзбузи | Максимилијан II | 1563—1576 | |
| Хабзбурзи | Рудолф II | 1572—1608 | |
| Хабзбурзи | Матија II | 1608—1619 | |
| Хабзбурзи | Фердинанд II | 1618—1637 | |
| Хабзбурзи | Фердинанд III | 1625—1657 | |
| Хабзбурзи | Фердинанд IV | 1647—1654 | |
| Хабзбурзи | Леополд I | 1655—1705 | |
| Покрет за ослобађање Мађара од Турака. Хабзбурзи насељавају Србе (1690) и Немце (1682—1699) у Јужну Угарску. |
| Хабзбурзи | Јозеф I (József) | 1687—1711 | |
| Хабзбурзи | Карло III | 1711—1740 | |
| Велике сеобе Немаца у Угарску (1720—1800) |
| Хабзбурзи | Марија Терезија (Mária Terézia) | 1740—1780 | |
| Хабзбурзи | Јозеф II (II. József) | 1780—1790 | |
| Хабзбурзи | Леополд II (II. Lipót) | 1790—1792. | |
| Хабзбурзи | Франц (Ferenc) | 1792—1835 | |
| Хабзбурзи | Фердинанд V (V. Ferdinánd) | 1835—1848 | |
| Хабзбурзи | Франц Јозеф I (Ferenc József) | 2. децембар 1848 — 21. новембар 1916. | |
| Хабзбурзи | Карло IV (IV. Károly) | 21. новембар 1916 — 13. новембар 1918. | |
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)