From Wikipedia, the free encyclopedia
Сепса је клинички синдром, и компликација тешких поремећаја, а карактеришу је системско запаљење, обимно оштећење ткива и системски одговор организма на инфекцију. „Сепса настаје када одбрамбени, имунски систем, уместо да контролише инфекцију, доводи до оштећења сопствених ткива и органа. Последице су септички шок, слабљење функције органа и смрт“.[1] Примарни знаци запаљењске реакције у септичком шоку укључују вазодилатацију, повећану микроваскуларну пермеабилност (пропустљивост) и акумулацију леукоцита. Сепсу може да добије било ко, без обзира на узраст, пол или социјални статус, а посебно ризичне групе чине особе старије животне доби, мала деца, хронични болесници и имунодефицијентне особе.
| Сепса Sepsis (Septicemia) | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Инфектологија Ургентна медицина |
| МКБ-10 | A40 - A41.0 |
| МКБ-9-CM | 995.91 |
| DiseasesDB | 11960 |
| MedlinePlus | 000666 |
| Patient UK | Сепса |
| MeSH | D018805 |
Сепса у свим земљама света представља озбиљан здравствен и и економски проблем због чињеница да је: инциденца сепсе у драматичном порасту а лечење скупо[а] и неизвесно.
Са сваким сатом одлагања почетка лечења сепсе (применом антибиотика у стању септичног шока) њена смртност расте за око 10%[2], Зато је 1. октобра 2011. године сепса проглашена за хитно медицинско стање.[1] Највећа кампања, са циљем подизања опште свести о овом проблему и израде националног развојног плана у свакој земљи са циљем смањења морталитета од сепсе за 20% до 2020. године, почела је 13. септембра 2012. године, и тај дан се сматра првим „Светским даном сепсе”.[3]
Сепса је стање у организму које се карактерише присуством (вероватно или документовано) инфекције заједно са системским манифестацијама инфламације.
Тешка сепса је један од облика сепсе, који се карактерише сепсом индукованим отказивањем органа или хипоперфузијом ткива.
Сепсом индукована хипотензија је облик сепсе у чијој клиничкој слици доминира пад систолног крвног притисак (SBP) < 90 mmHg или пад средњег артеријског притиска (MAP) < 70 mmHg, или смањење SBP > 40 mmHg или мање од две стандардне девијације испод нормалне вредности за старосну доб, у одсуству других узрока хипотензије.
Сепсом индукована хипотензија која траје упркос одговарајућој надокнади течности, дефинише се као септички шок.
Инфекцијом индукована хипотензија, са повећаном лактатемија, или олигуријом дефинише се као сепсом индукована хипоперфузија ткива.
И поред сталног развоја медицине инциденца сепсе у великом је порасту у свету. Као примарни узрок наводи се старење популације.[5] У раздобљу од 2000. до 2008. године забележен је двоструки пораст болнички лечених болесника са знацима примарне или секундарне сепсе.[6][7] Бројне међународне студије наводе да се у 20% до 40% болесника сепса развија у ванболничким условима,[8] а инциденција тешке постхируршке сепсе у периоду од 1997. до 2006. године повећала се три пута.[9]
Сепса се јавља код 1-2% свих хоспитализованих болесника и код око 25% код болесника на интензивној нези, где представља главни узрок смрти. У свету, стопа смртности у одељењима интензивне неге креће се око 20%. Код класичне сепсе учесталост је до 40% а код септичког шока > 60%.
У САД, сепса је други водећи узрок смрти код несрчаних болесника, и десети узрок смрти према укупним подацима из центара за контролу и превенцију болести у САД.[10]
Сепса је један од чешћих узрок смрти од малигних болести простате, дојке и ХИВ/АИДС заједно, и чест узрок смрти код болесника са дијагнозом упале плућа, туберкулозом, ХИВ/АИДС као и код болесника болнички лечених због повреде.[1]
| „ | Према подацима, изнетим 2008. на једном научном скупу у Загребу, сепса је трећи најучесталији узрок смрти у свету. Годишње од сепсе умре 18 милиона болесника, што је једнако броју становника Данске, Финске, Ирске и Норвешке заједно, или 1.400 људи дневно. | ” |
Сепса се учесталије јавља код старих особа и хронични болесника, најчешће због нарушеног имунског система.[11]
У земљама у развоју, сепса чини 60% до 80% узрока смрти у дечјем узрасту. Од ње умре око 6.000.000 новорођенчади годишње и више од 100.000 жена у постпарталном периоду.[12]
Сепса настаје када почетни запаљењски одговор на инфекцију постане генерализовани и прошири се на, здрава и нормална ткива, која су удаљена од иницијалног места оштећења или инфекције организма.
Сепса се сматра као тешко интраваскуларно запаљење; тешко - зато што је неконтролисана, нерегулисана и сама себе потпомаже, интраваскуларно - јер представља међућелијску интеракцију унутар крви и запаљење - јер су све одлике септичног одговора у основи изражени запаљењски одговори.[13]
До сепсе обично долази након бактеријских инфекција. Бактерије узрокују сепсу у 75-85% случајева.[14] Ту спадају пре свега грам-негативне бактерије као што су (Acinetobacter baumannii)[15] Псеудомонас аеругиноса (Pseudomonas aeruginosa), Клебсиела (Klebsiella pneumoniae)[16] или грам-позитивних бактерија - Стафилококус ауреус (Staphylococcus aureus),.
од гљивичних инфекција сепса се најчешће јавља након заразе кандидом албиканс (Candida albicans).
од паразитских инфекција сепса се најчешће јавља након заразе плазмодијумом (маларија), шистосомом, филаријом, ехинококусом и трипанозомом (болест спавања)
Појаву сепсе могу да изазову и микроорганизми као што су изазивачи менингитиса (упале мождане опне) неисерија, хемофилус и стрептококус (Neisseria meningitidis, Haemophilus influenzae, Streptococcus pneumoniae).
Посебно изражену смртност код сепсе имају инфекције узроковане кандидом и псеудомонасом аерогиноза (лат. ).
Када настане инфекција или повреда ткива, долази до једновременог излучивања проинфламаторних и антиинфламаторних елемената. Као последица системске проинфламаторне реакције долази до;
Због тога се сепса може описати и као аутодеструктивни процес који омогућава да нормални патофизиолошки одговор на инфекцију захвати и друга нормална ткива.
Исход сепсе, као и последице озбиљне инфекције, зависе од следећих фактора;
Најчешћа и најтежа компликације сепсе је септички шок, након кога могу да настану следећи поремећаји;
Упркос напретку савремене медицине прогноза сепсе након појаве септичког шока, је често неизвесна, а смртност се креће око 50%.[17]
Није неуобичајено да дисфункција или инсуфицијенција неког органа буде први клинички знак сепсе. Ни један органски систем није отпоран на последице претераног запаљењског одговора у сепси, али су следећи органи и органски системи посебно често захваћени, и зато њихови поремећаји доминирају у клиничкој слици сепсе;
Када се развије сепса, активности ових поремећаја могу довести до даљег оштећења ткива а важну улогу у развоју сепсе играју инвазија микроорганизама али и њихови ендотоксини.
Клиничка слика почиње високом температуром и дрхтавицом. Затим се наставља следећим знацима болести;
|
|
Анамнеза
Физикални преглед
Уз наведене симптоме у клиничкој слици за дијагнозу сепсе је потребно да постоји могућа или доказана инфекција (пнеумонија, абдоминална инфекција, инфекција уринарног тракта, инфекција ране, итд).
| Налаз | Вредности |
|---|---|
| Температура | |
| Пулс | |
| Учесталост дисања | |
| ВБЦ |
У иницијално лечење сепсе спада; реанимација, остале мере, превенција и лечење компликација.[19]
1. Оксигенотерапија 100% кисеоником на нормалном и повишеном притиску (ХБОТ).
| „ | Неки болесници са ARDS-ом захтевају повећан PEEP да би постигли адекватан функционални резидуални капацитет и одржавање оксигенације, као и вршни притисак изнад 30-35 cmH2О да би остварили ефективан дисајни волумен од 6-8 ml/kg, са адекватним уклањањем CО2. Код ових болесник, углавном се прелази са конвенционалне притиском контролисане вентилације на притиском ослобађајућу вентилацију или на високо фреквентну осцилаторну вентилацију. Ови модови одржавају оксигенацију са већим средњим притисцима у дисајним путевима користећи „опен лунг“ вентилациону стратегију. Да би били ефективни, ови модови могу да захтевају средњи притисак у дисајним путевима 5 cm H2О већи од оних који се користе у конвенционалној вентилацији. Ово може да смањи враћање венске крви у срце те постоји већа потреба за течностима и вазопресорима током ресусцитације.[20] | ” |
2. Корекција било које вресте метаболичке ацидоза.
3. Мониторинг.
4. Ткивна перфузија
5. Нормализација крвног притиска.
6. Интравенска надокнада течности.
7. Унос течности (колоида, кристалоида, плазме).
Контрола обухвата идентификацију септичног фокуса и ерадикацију инфекције (антибиотском терапијом).
За оптималну имуну функцију, болесника у сепси, од посебног значаја је и правилна исхрана болесника.
Улога кортикостероида у лечењу септичног шока је контроверзна. И док је неки препоручују други је оспоравају.
1. Вакцинација
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
