списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia
Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Приштина, Ниш и Нови Сад. Путну мрежу у републици чине јавни и некатегорисани путеви.
Република Србија спада у државе са добро развијеном мрежом путева, укупне дужине 45.220 .[тражи се извор] Претпоставља се да око 40% укупне дужине путева припада деоницама изнад 600 н. в., а највиши путеви су на Копаонику и Голији (н. в. око 1.700 ).[тражи се извор]
Путну мрежу чине[1]
Значајан део путева имају застареле деонице (око 2/5), где су коловози од туцаника или земљани.[1]
Путну мрежу Србије укључује и 3.460 мостова на државним путевима, од чега је око 948 на ауто-путевима.[1] На мрежи државних путева постоји и 109 тунела, укупне дужине 30km.[1]
Државни путеви су јавни путеви којима се повезује:[3]
Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева потпада под надлежност републичког, односно покрајинског нивоа.
Државни путеви су категорисани у путеве првог и другог реда, са А и Б поткласама.[4]
У оквиру мреже државних путева првог реда 2150 државних путева у Србији припада европској мрежи путева, тзв. Е-путева.
Е - путеви класе А у Србији су:
Е - путеви класе B у Србији су:
Поред мреже Е-путева, на изградњу домаће путне мреже су утицали и планови о пан-Европском коридорима, који су предвиђали изградњу мреже путева и осталих модалитета саобраћаја ради убрзања и олакшања међународног протока робе и путника, како међу суседним државама тако и до Блиског истока, Медитерана и осталих подручја у европском окружењу. Овакве пројекте је највише подржавала организација Трансевропске мреже ТЕН (), која је активно учествовала у консолидацијама оваквих планова.
Циљеви ТЕН-а су били да координацијом саобраћаја, протоком енергената и телекомуникационом мрежом помогне развоју економије и заједничког европског тржишта, будуће Европске уније.
Овим планом је дошло до оживљавања западно-источне мреже пута Е70, дела кроз бившу Југославију, који би спојио економске и политичке центре бивше државе. Овај коридор је носио званичну ознаку и спајао се са делом северно-јужног коридора пута Е75 са ознаком . Првенство у грађењу је имао коридор са правцем запад-исток који је ишао рутом Грац-Марибор-Љубљана-Загреб-Београд.
Општински путеви су укупне дужине 23.780 .[тражи се извор] То су путеви који повезује подручје локалне самоуправе (града или општине) или подручје локалне самоуправе са државним путевима.
Општински путеви се проглашавају посебном одлуком општине. Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева првенствено потпада под надлежност општинског нивоа (локалних самоуправа).
Значајан удео општинских путева је без савременог коловоза, нарочито у брдско-планинским крајевима Србије (где је већина у овом стању). Најчешће изграђени путеви су они који обезбеђују најједноставнију везу насеља са седиштем општине, чиме је у огромној већини српских општина образована радијална мрежа путева (тј. „од обода ка средишту“), са недостатком попречних веза.[тражи се извор]
Некатегорисани путеви су путеви значајни у оквиру насеља, који су доступни већем броју корисника и проглашени су као такви одлуком надлежног органа.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.