Потиски округ

Потиски (крунски) округ (диштрикт) је био управна територијална јединица у оквиру Хабзбуршког царства у раздобљу 1751-1872, са седиштем у Старом Бечеју (данашњи Бечеј). Округ се својим границама значајно поклапао са данашњим подручјем бачког Потисја (изузимајући простор Шајкашке).

За другу употребу, погледајте страницу Потисје.

Потиски округ Потиски крунски диштрикт
1751—1872
Главни град	Бечеј
Регија	Средња Европа
Земља	Хабзбуршка монархија
Догађаји
Историја
• Успостављено	1751
• Укинуто	1872
Претходник Следбеник Војна граница (Хабзбуршка монархија) Бачко-бодрошка жупанија (Хабзбуршка монархија)

Мапа округа

Бечеј, седиште некадашњег Потиског округа

Историјат округа

Потиски округ образован је 1751. године од стране аустријске царице Марије Терезије у циљу задржавања српског живља у датим крајевима. Разлог масовног исељавања Срба из области бачког Потисја био је укидање Војне границе на овом подручју (Потиско-Поморишке границе). Због бојазни да ће српски граничари бити претворени у кметове угарских великаша почело је њихово масовно исељавање у крајеве јужне Русије (Нова Србија и Славеносрбија). Како Хабзбуршкој круни није одговарало губљење пореских обвезника и становништва у граничном подручју према Отоманском царству као непријатељској земљи, она је формирала Потиски округ у циљу задржавања месних Срба.

Поводом оснивања Потиског округа издата је и посебна повеља, којом је зајамчена самоуправа са седиштем у тадашњем Старом Бечеју. Захваљујући томе, подручје округа и његови становници имали су током раздобља битисања ове административне јединице привредне и политичке повластице у оквиру царства. Повластице су прошириване три пута — 1759, 1774, и 1800. године. Првим повластицама одређене су дужности самоуправе, али је другим омогућено досељавање мађарског становништва. Разлог овоме је и то што се велики број Срба већ иселио. И поред тога преостали Срби нису се лако мирили са датом одлуком. Тако је у местима додира српских староседелаца и мађарских досељеника дошло до немира. На пример, прву мађарску кућу у Мартоношу спалили су месни Срби. Ипак, у наступајућим деценијама дошло је до масовног насељавања мађарског становништва (делом и због „великомађарских циљева“ мађарских великаша), па је округ за две-три деценије постао претежно мађарски, посебно у северном делу (у неким јужним насељима округа су и даље преовлађивали Срби).

Званично, Потиски округ је био административна јединица у саставу Бачко-бодрошке жупаније, која је била део хабзбуршке Угарске и Хабзбуршког царства. И поред тога, округ је задржао значајан део повластица током свог дугог битисања.

Округ је привремено укинут 1848. године припајањем Српској Војводини, а потом и Војводству Србији и Тамишком Банату, да би након укидања војводства био обновљен, а потом и коначно укинут 1872. године.

Насеља Потиског округа

Округ је првобитно обухватао 14 насеља у источном делу Бачке, од којих су 4 насеља 1796. године управно пребачена у Шајкашку (ознака *):

• Стари Бечеј (данашњи Бечеј) — седиште
• Ада (раније Острово)
• Бачко Градиште (раније Фелдварац односно Бачки Фелдварац)
• Бачко Петрово Село (раније Петрово Село)
• Госпођинци*
• Кањижа (раније Стара Кањижа)
• Мартонош
• Мол
• Нови Ковиљ*
• Сента
• Србобран (раније Сентомаш)
• Стари Ковиљ*
• Турија
• Чуруг*

• Треба напоменути да су многа од наведених насеља, посебно у северном делу, имала огромне зависне просторе са бројним салашарским насељима. Данас су многа од њих засебна насеља.

Извори

• Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
• Стеван Славнић, Шајкашки батаљон, Нови Сад — Жабаљ, 2013.

Види још

• Бечеј
• Потисје
• Шајкашка
• Диштрикт
• Великокикиндски диштрикт
• Историја Војводине