From Wikipedia, the free encyclopedia
Под појмом периоде периодног система елемената подразумева се у хемији сваки ред табеле периодног система хемијских елемената. Бројеви периода од 1 до 7 одговарају главним квантним бројевима, којима се још додају и словне ознаке периоде до Q prema ljuskama atomskog modela ljusaka.
Изузев прве периоде, која садржи само елементе водоник и хелијум, свака периода садржи осам главних група елемената. Од 4. периоде надаље, постоји још десет споредних група елемената. Шеста периода садржи још и додатних 14 елемената који се називају лантаноиди, док 7. периода такође садржи 14 додатних елемената који се називају актиноиди.
Унутар неке периоде, по правилу, атомски радијуси елемената опадају слева надесно док истовремено расте електронегативност, док број позитивно наелектрисаних протона у атомском језгру расте, а с тим у неутралним атомима такође расте и број негативно наелектрисаних електрона у атомској љусци. Кориштењем атомског модела љусака, сматра се да се електронске љуске попуњавају истим редоследом, док новији модели атома као што је нпр. модел орбитала предвиђа да се истим редоследом заузимају одговарајуће атомске орбитале.
Промене броја атомских честица у атому унутар неке периоде узрокује и различите особине хемијских елемената унутар периоде:
Тренутно постоји седам комплетних периода у периодичној табели, која садржи 118 познатих елемената. Сви нови елементи биће смештени у осму периоду; погледајте проширени периодни систем.
Прва периода садржи мање елемената од било које друге, само два, водоник и хелијум. Они стога не следе октетско правило. Хемијски се хелијум понаша попут племенитог гаса, те је прихваћен као део елемената групе 18. Међутим, у погледу његове нуклеарне структуре, он припада s блоку и зато се понекад класификује као елемент групе 2, или истовремено 2 и 18. Водоник лако губи и добија електрон, и стога се хемијски понаша као припадник обе групе, прве и седамнаесте.
Елементи друге периоде садрже 2 и 2 орбитале. Ова периода обухвата биолошки најбитније елементе поред водоника: угљеник, азот и кисеоник.
Сви елементи треће периоде се јављају у природи и имају барем један стабилан изотоп. Све осим племенитог гасног аргона од суштинског су значаја за базну геологију и биологију.
Четврта периода обухвата биолошки есенцијалне елементе калијум и калцијум, и она је прва периода у -блоку са лаким прелазним металима. Она садржи гвожђе, најтежи елемент формиран у звездама главног низа и једну од главних компоненти Земље, као и друге важне метала као што су кобалт, никал, и бакар. Скоро сви припадници ове периоде имају биолошке улоге.
Четврту периоду комплетирају постпрелазни метали цинк и галијум, металоиди германијум и арсен, и неметали селен, бром, и криптон.
Пета периода има исти број елемената као и четврта периода, и следи исту општу структуру али са једним постпрелазним металом више и једним неметалом мање. Од три најтежа елемента са биолошким улогама, два (молибден и јод) су у овој периоди; волфрам, у шестој периоди, је најтежи, заједно са неколико првих лантаноида. Пета периода такође садржи техницијум, најлакши искључиво радиоактиван елемент.
Шеста периода је прва периода који садржи -блок, са лантаноидима (такође познатим као реткоземни елементи), и обухвата најтеже стабилне елементе. Многи од ових тешких метала су токсични и неки од њих су радиоактивни, док су платина и злато углавном инертни.
Сви елементеи седме периоде су радиоактивни. Ова периода садржи најтежи елемент који се природно јављаја на Земљи, плутонијум. Сви наредни елементи у овој периоди су вештачки синтетисани. Иако је њих пет (од америцијума до ајнштајнијума) сада доступно у макроскопским количинама, већина је изузетно ретка, припремљена само у микрограмским количинама или мањим. Неки од каснијих елемената једино су идентификовани у лабораторијама у количинама од по неколико атома.
Иако реткост многих ових елемената значи да експериментални резултати нису веома опсежни, периодични и групни трендови у понашању изгледају мање прецизно дефинисани за седму периоду него за друге периоде. Док францијум и радијум показују типична својства група 1 и 2, актиноиди показују много већу разноликост понашања и оксидационих стања него лантаноиди. Ове особитости седме периоде могу бити последица разних фактора, укључујући велики степен спинско-орбитне спреге и релативистичких ефеката, који ултимативно узрокују врло висока позитивна електрична наелектрисања из њихових масивних атомских језгара.
Ни један елемент осме периоде до сада није синтетисан. Предвиђа се постојање g-блока. Није јасно да ли сви претпостављени елементи осме периоде физички могу да постоје. Постоји и могућност да нема осме периоде.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
