југословенски документарни филм из 1968. године у режији Душана Макавејева From Wikipedia, the free encyclopedia
Невиност без заштите је југословенски документарни филм из 1968. године. Режирао га је Душан Макавејев, који је написао и сценарио.[1] Припада остварењима црног таласа.
| Невиност без заштите | |
|---|---|
.jpg) Филмски постер | |
| Изворни наслов | Невиност без заштите |
| Жанр | документарни |
| Режија | Душан Макавејев |
| Сценарио | Душан Макавејев |
| Продуцент | Бошко Савић |
| Музика | Драгољуб Војковић Бели |
| Сценограф | Бранко Перак |
| Монтажа | Иванка Вукасовић |
| Продуцентска кућа | Авала филм |
| Година | 1968. |
| Трајање | 79 минута (САД: 75 минута) |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | српски |
| веза | |
Направљен као колаж који се састоји од истоименог играног филма из 1942. године у режији Драгољуба Алексића, затим од документарних снимака акробатских наступа Драгољуба Алексића који су снимљени у периоду од 1929. до 1940, и од документарних снимака на којима се појављују актери филма Невиност без заштите из 1942.[2] Колаж садржи и документарне снимке Београда након бомбардовања, Милана Недића, Димитрија Љотића, као и сахрану пуковника Милоша Масаловића (посмртно унапређен у чин бригадног генерала). У филму су кориштени материјали Југословенске кинотеке. Песму о Алексићу изводи Војислав Костић на стихове Александра Поповића.
Филм је имао проблеме са цензорима јер је главни глумац личио на Јосипа Броза.[3]
Филм Невиност без заштите (1942) је режирао Драгољуб Алексић, који је заједно са Иваном Живковићем и продуцирао филм. Тон и слику је снимио Стеван Мишковић. Филм је направљен у црнобијелој техници.
Због тога што је Драгољуб Алексић направио филм у вријеме окупације, након ослобођења је оптужен за губитак националне части. Јавни тужилац града Београда га је након три мјесеца робије ослободио Рјешењем к.бр. 2547-45 од 5. јануара 1946.
| „ | 1942. године у окупираном Београду бравар и акробата Алексић снимио је у сопственој организацији по свом сценарију у својој режији филм о самоме себи „Невиност без заштите“. Алексић игра главну улогу Алексића. Иако је Невиност без заштите први југословенски звучни играни филм, нема га у званичној историји југословенског играног филма, јер је рађен за време окупације. | ” |
| — Невиност без заштите (1968) | ||
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Драгољуб Алексић | Драгољуб Алексић, акробата (режија, продукција) |
| Братољуб Глигоријевић | господин Петровић |
| Вера Јовановић - Шеговић | игра одвратну маћеху |
| Ана Милосављевић | тужна сирота Нада, сироче |
| Пера Милосављевић | кућни момак |
| Иван Живковић | брат акробате (копродуцент) |
| Милан Тошић | полицајац |
| Тошко Влајић | полицајац |
| Ружа Протић | у улози великог друштва са својом дружином |
| Стеван Мишковић | (тон и слика) |
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911–1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Невиност без заштите.[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
