Душан Макавејев

српски режисер и сценариста From Wikipedia, the free encyclopedia

Душан Макавејев

Душан Макавејев (Београд, 13. октобар 1932 — Београд, 25. јануар 2019) био је српски и југословенски режисер, сценариста и писац. [1]Био је један од оснивача филмског црног таласа.

Укратко Душан Макавејев, Датум рођења ...
Душан Макавејев
Thumb
Душан Макавејев 1989. године
Датум рођења(1932-10-13)13. октобар 1932.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти25. јануар 2019.(2019-01-25) (86 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Веза до -а
Затвори

Биографија

Родитељи су му били Сергије Макавејев и Јелка рођена Бојкић (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.[2] Дјед му је био руски царски пуковник Сергеј Александрович Макавејев (1875—1937).

Душан Макавејев је дипломирао психологију на Филозофском факултету у Београду.[3]

Један је од оснивача филмског црног таласа. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко.

Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога Вилхелма Рајха, често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм Мистерије организма (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.[4]

Био је уредник многих листова: Студент (часопис), Књижевне новине и Данас. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи Пољубац за другарицу паролу (1965).[5]

Давао је подршку студентским демонстрацијама 1968 и снимао је ток протеста.[6]

Добитник је великог броја домаћих и страних награда: Октобарска награда града Београда, Сребрни медвед у Берлину,[7] Сребрна арена у Пули,[8] Награда „Луис Буњуел” у Кану,[8] Сребрни Хуго у Чикагу,[8] Златно доба Белгијске краљевске кинотеке,[8] „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.[9]

Филм Манифесто важи за његов најмање успешан филм.[10]

Додељен му је Орден Вука Караџића.[11]

Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.[12] Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.[13]

О његовом животу и раду објављена је књига Терор и радост - филмови Душана Макавејева ауторке Лорејн Мортимер.[14]

Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941—2021).[15]

Филмографија

Дугометражни

Краткометражни

  • Јатаган мала (1953)
  • Пећат (1955)
  • Антонијево разбијено огледало (1957)
  • Проклети празник (1958)
  • Споменицима не треба веровати (1958)
  • Сликовница пчелара (1958)
  • Кошнице пуне смијеха (1958)
  • Боје сањају (1958)
  • Сто је раднички савјет? (1959)
  • Педагошка бајка (1961)
  • Еци, пец, пец (1961)
  • Осмјех 61 (1961)
  • Филм о књизи А.Б.Ц. (1962)
  • Парада (1962)
  • Доле плотови (1962)
  • Љепотица 62 (1962)
  • Нова домаћа зивотиња (1964)
  • Нова играчка (1964)
  • Недостаје ми Соња Хени (2009)

Референце

Спољашње везе

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.