From Wikipedia, the free encyclopedia
Мари Жил Сезар Савињи (фр. ; Провинс, 5. април 1777 — Сен-Сир-л’Екол, 5. октобар 1851) је био француски зоолог, члан Француске академије наука (фр. ).
| Мари Жил Сезар Савињи | |
|---|---|
 Савињијев гроб у Француској | |
| Датум рођења | 5. април 1777. |
| Место рођења | Провинс, Француска |
| Датум смрти | 5. октобар 1851. (74 год.) |
| Место смрти | Сен-Сир-л’Екол, Француска |
У биологији стандардна ауторска скраћеница Savigny стоји у номенклатури ботаничких и других назива.[1]
Савињи је рођен у француском граду Провинс у покрајини Сена и Марна. Са 16 година одлази у Париз да настави школовање. Пошто га је занимала ботаника, почео је да ради у Француском Природњачком музеју (фр. ) под менторством познатих биолога Ламарка и Кивјеа. Они су цару Наполеону саветовали да тада 21-годишњи Савињи буде у његовој прањи током похода, да би се употпунило и научним радом. Тако је Савињи 1798. у пратњи Наполеона путовао у Египат, током царевог похода на Египат и Сирију, користећи ту прилику као научну експедицију. Добија задатак да студира бескичмењаке, док је његов колега Етјен Жофруа Сент-Илер (фр. ) проучавао кичмењаке.
По повратку у Париз 1802. године започиње обраду велике колекције из Египта, са великим бројем рукописа и израдом многих табли са цртежима. Научне сажетке са тог путовања под насловом Description de l'Égypte издао је 1809. и проширено 1822. године. Hа основу истог проучавања 1805. издаје рад под насловом "Природњачка и митолошка историја птице ибис" (фр. ).[2]
Писао је и многе друге радове о фауни Средоземног и Црвеног мора. Познат је и његов рад на пољу проучавања инсеката.[3]
Као ботаничар први је описао род Bruguiera (Savigny in Lam. 1798)[4] као и мноштво биљних врста.
Немилим теком догађаја до 1817. Савињијев вид се погоршава, тако да све мање успева да ради. Између 1816. и 1820. ипак издаје важно дело Сеђања на животиње без кичме (фр. ). Иако наставља да ради и након 1822. вид не престаје да му се квари, тако да до 1824. практички ослепљује, у пратњи тешких "оптичких халуцинација". Виктор Одуен понудио је да заврши његово започето дело, али Савињи не пристаје на коауторство, због великог броја оригиналних цртежа које је до тада урадио. Постаје члан Француске академије наука 30. јула 1821. године.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
