Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк

Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк
Manovo-Gounda St. Floris National Park
Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк; Manovo-Gounda St. Floris National Park
Светска баштина Унеска
Званично име	Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк
Место	Централноафричка Република
Координате	8° 30′ С; 21° 30′ И
Критеријум	Природна:
Референца	475
Упис	1988 (12. седница)
Угроженост	1997 –
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/475

Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк
Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Локација	Централноафричка Република
Координате	9° 0′ N 21° 30′ E
Површина	17.400 km²
Успостављен	1979.
Унескова локација светске баштине
Тип	Природни
Критеријуми	ix, x
Означен	1988. (12. заседање)
Референца бр.	475
Регион	Африка
Угрожени	1997–садашњост

Маново-Гунда Ст. Флорис Национални парк (фр. ) национални парк је на Унесковој листи Светске баштине који се налази у префектури Баминги-Бангоран у Централној Афричкој Републици, у близини границе са Чадом. Увршћен је на листу Светске баштине 1988. године због разноликости живота у њему.^[1] Најзначајни врсте су црни носорози,^[2]^[3]^[4]^[5] слонови,^[6]^[7]^[8]^[9]гепарди,^[10]^[11]^[12]^[13] леопарди,^[14]^[15]^[16]^[17] црвене газеле и афрички бизони.

Кратке чињенице Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк, Локација ...

Затвори

Кратке чињенице Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк Manovo-Gounda St. Floris National Park, Светска баштина Унеска ...

Затвори

Локација је угрожена због ретких дивљих животиња које умиру и животињских врста које су избрисане. Западни црни носорог који је био аутохтони у Централноафричкој Републици је изумро 2011. Локалитет је додат на Листу светске баштине у опасности након извештаја о илегалној испаши и криволову од стране тешко наоружаних ловаца, који су можда убрали чак 80 % дивљих животиња парка. Пуцњава на четири члана особља парка почетком 1997. године и опште стање све лошије безбедности довели су до застоја свих развојних пројеката и туризма.^[18]

Влада Централноафричке Републике предложила је да се одговорност управљања градилиштем додели приватној фондацији. Припрему детаљног извештаја о стању конзервације и плана рехабилитације локалитета препоручио је Комитет за светску баштину на својој седници 1998. године. Људи раде на програмима узгоја за оживљавање природних дивљих животиња.

Парк заузима већи део источног краја Бамингуи-Бангоран провинције на северу земље.^[19]^[20] Северна граница парка је међународна граница са Чадом на рекама Аук (Бахр) и Камеур. Источна граница је река Вакага, западна је река Маново око 40 km источно од Н'Деле,^[21] а јужна граница је гребен Масива дес Бонго. Пут Нделе-Бирао пролази кроз парк.

Списак угрожених места Светске баштине

[1]
Centre, UNESCO World Heritage. „Manovo-Gounda St Floris National Park”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
[2]
Emslie, R. (2020). „Diceros bicornis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T6557A152728945. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-1.RLTS.T6557A152728945.en . Приступљено 12. 11. 2021.
[3]
Rookmaaker, L.C. (2004). „Historical distribution of the black rhinoceros (Diceros bicornis) in West Africa” (PDF). African Zoology. 39 (1): 63—70.
[4]
Rookmaaker, L.C. (2005). „Review of the European perception of the African Rhinoceros” (PDF). Journal of Zoology. 265 (4): 365—376. doi:10.1017/S0952836905006436.
[5]
Thomas, O. (1911). „The mammals of the tenth edition of Linnaeus: an attempt to fix the types of the genera and the exact bases and localities of the species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1: 120—158. Архивирано из оригинала 04. 02. 2022. г. Приступљено 26. 03. 2023. Biostor.
[6]
Shoshani, J. (2005). „Genus Loxodonta”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 91. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
[7]
Blumenbach, J. F. (1797). „2. Africanus”. Handbuch der Naturgeschichte [Handbook of Natural History] (Fifth изд.). Göttingen: Johann Christian Dieterich. стр. 125.
[8]
Cuvier, F. (1825). „Éléphants d'Afrique”. Ур.: Geoffroy-Saint-Hilaire, É.; Cuvier, F. Histoire Naturelle des Mammifères, avec des figures originales, coloriées, dessinées d'après des animaux vivans. Tome 6. Paris: A. Belain. стр. 117—118.
[9]
Anonymous (1827). „Analytical Notices of Books. Histoire Naturelle des Mammifères, avec des Figures originale, dessinées d'après des Animaux vivans; &c. Par MM. Geoffroy-Saint-Hilaire, et F. Cuvier. Livraison 52 et 53”. The Zoological Journal. 3 (9): 140—143.
[10]
Durant, S.; Mitchell, N.; Ipavec, A.; Groom, R. (2015). „Acinonyx jubatus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T219A50649567.
[11]
Fitzinger, L. (1855). „Bericht an die kaiserliche Akademie der Wissenchaften über die von dem Herrn Consultatsverweser Dr. Theodor v. Heuglin für die kaiserliche Menagerie zu Schönbrunn mitgebrachten lebenden Thiere”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Mathematisch-Naturwissenschaftliche Classe. 17: 242–253.
[12]
Caro, T. (1994). „Conservation of Cheetahs in the wild and in captivity”. Cheetahs of the Serengeti Plains: Group Living in an Asocial Species. Chicago: University of Chicago Press. стр. 345—368. ISBN 9780226094342.
[13]
Charruau, P.; Fernandes, C.; Orozco-terWengel, P.; Peters, J.; Hunter, L.; Ziaie, H.; Jourabchian, A.; Jowkar, H.; Schaller, G.; Ostrowski, S.; Vercammen, P.; Grange, T.; Schlotterer, C.; Kotze, A.; Geigl, E.-M.; Walzer, C.; Burger, P. A. (2011). „Phylogeography, genetic structure and population divergence time of cheetahs in Africa and Asia: evidence for long-term geographic isolates”. Molecular Ecology. 20 (4): 706—724. PMC 3531615 . PMID 21214655. doi:10.1111/j.1365-294X.2010.04986.x.
[14]
Stein, A.B.; Athreya, V.; Gerngross, P.; Balme, G.; Henschel, P.; Karanth, U.; Miquelle, D.; Rostro-Garcia, S.; Kamler, J. F.; Laguardia, A.; Khorozyan, I.; Ghoddousi, A. (2020). „Panthera pardus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T15954A163991139. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-1.RLTS.T15954A163991139.en . Приступљено 15. 1. 2022.
[15]
Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 73—75.
[16]
Jacobson, A. P.; Gerngross, P.; Lemeris, J. R. Jr.; Schoonover, R. F.; Anco, C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Durant, S. M.; Farhadinia, M. S.; Henschel, P.; Kamler, J. F.; Laguardia, A.; Rostro-García, S.; Stein, A. B.; Dollar, L. (2016). „Leopard (Panthera pardus) status, distribution, and the research efforts across its range”. PeerJ. 4: e1974. PMC 4861552 . PMID 27168983. doi:10.7717/peerj.1974.
[17]
Williams, S. T.; Williams, K. S.; Lewis, B. P.; Hill, R. A. (2017). „Population dynamics and threats to an apex predator outside protected areas: implications for carnivore management”. Royal Society Open Science. 4 (4): 161090. Bibcode:2017RSOS....461090W. PMC 5414262 . PMID 28484625. doi:10.1098/rsos.161090.
[18]
Centre, UNESCO World Heritage. „21 COM VIII.A.4 - Decision”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
[19]
„Central African Republic Prefectures”. statoids.com. Приступљено 27. 1. 2012.
[20]
„Population Prefecture”. stat-centrafrique.com. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2012.
[21]
„Central African Republic: largest cities and towns and statistics of their population”. World Gazetteer. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 30. 3. 2013.

Barber, K., Buchanan, S. & Galbreath, P. (1980). An Ecological Survey of the St Floris National Park, Central African Republic. IPAD, US National Park Service, Washington D.C.
Buchanan, S. & Schacht, W. (1979). Ecological investigations in the Manovo-Gounda-St Floris National Park ISBN B0007AWI2G. Ministre des Eaux, Forêts, Chasses et Pêches, Bangui. CAR
CAR (1987). Nomination of the Parc National du Manovo-Gounda-St Floris for Inscription on the World Heritage List. Ministre du Tourisme, des Eaux, Forêts, Chasses et Pêches, Bangui. Central African Republic.
CAR (1992). Sauvegarde de Manovo-Gounda St Floris. Patrimoine Mondial. Report of the Haut Commissaire de la Zone Franche Ecologique to UNESCO.
Douglas-Hamilton, I., Froment, J., & Doungoubé, G. (1985). Aerial survey of wildlife in the North of the Central African Republic. Report to CNPAF, WWF, IUCN, UNDP and FAO.
IUCN, (1988). World Heritage Nomination - Technical Evaluation. Report to WWF.
IUCN/WWF Project 3019. Elephant Research and Management, Central African Republic. Various reports.
IUCN (1997) State of Conservation of Natural World Heritage Properties. Report prepared for the World Heritage Bureau, 21st session, UNESCO, Paris. 7pp.
Loevinsohn, M. (1977). Analyse des Résultats de Survol Aérien 1969/70. CAF/72/010 Document de Travail No.7. FAO, Rome.
Loevinsohn, M.,Spinage, C. & Ndouté, J. (1978). Analyse des Résultats de Survol Aérien 1978. CAF/72/010 Document de Travail No.10. FAO, Rome.
Pfeffer, P. (1983). Un merveilleux sanctuaire de faune Centrafricain: le parc national Gounda-Manovo-St. Floris. Balafon, 58. Puteaux, France.
Spinage, C. (1976). Etudes Préliminaires du Parc National de Saint-Floris. CAF/72/010. FAO Rome.
Spinage, C.(1981). Résumé des Aires de Faune Protégées et Proposées pour être Protégées. CAF/78/006 Document de terrain No.2. FAO, Rome.
Spinage, C. (1981). Some faunal isolates of the Central African Republic. African Journal of Ecology 19(1-2): 125-132.
Temporal, J-L. (1985). Rapport Final d'Activités dans le Parc National Manovo-Gounda-St Floris. Rapport du projet. Fonds d'Aide et Coopération.
UNESCO World Heritage Committee (1997). Report on the 20th Session of the World Heritage Committee, Paris.
UNESCO World Heritage Committee (1998). Report on the 21st Session of the World Heritage Committee, Paris.
UNESCO World Heritage Committee (2001). Report on the 24th Session of the World Heritage Committee, Paris.
UNESCO World Heritage Committee (2002). Report on the 25th Session of the World Heritage Committee, Paris
As of this edit, this article uses content from "Manovo-Gounda St. Floris National Park, Central African Republic", which is licensed in a way that permits reuse under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 Unported License, but not under the GFDL. All relevant terms must be followed.
„World Heritage in Danger: A compendium of key decisions on the conservation of natural World Heritage properties via the List of World Heritage in Danger” (PDF). Gland, Switzerland: IUCN. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 12. 2010. г. Приступљено 3. 9. 2011.
Chape, Stuart; Spalding, Mark; Jenkins, Martin (2008). The world's protected areas: status, values and prospects in the 21st century (illustrated изд.). University of Castile-La Mancha. ISBN 978-0-520-24660-7. Приступљено 3. 9. 2011.
Timothy, Dallen J.; Nyaupane, Gyan P. (2009). Cultural heritage and tourism in the developing world: a regional perspective. Contemporary geographies of leisure, tourism and mobility. 10 (illustrated изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-77622-6. Приступљено 3. 9. 2011.
„World Heritage Committee: Eighth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Sixteenth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 28. 5. 2010.
„World Heritage Committee: Twentieth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Twenty-first session” (PDF). UNESCO. Приступљено 28. 5. 2010.
„World Heritage Committee: Twenty-third session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Twenty-fourth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Twenty-fifth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Twenty-seventh session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Twenty-eighth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Twenty-ninth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Thirtieth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Thirty-first session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Thirty-third session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.
„World Heritage Committee: Thirty-fourth session” (PDF). UNESCO. Приступљено 26. 6. 2011.

[1] [1]
Centre, UNESCO World Heritage. „Manovo-Gounda St Floris National Park”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.

[Diceros_bicornis-2] [2]
Emslie, R. (2020). „Diceros bicornis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T6557A152728945. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-1.RLTS.T6557A152728945.en . Приступљено 12. 11. 2021.

[Rookmaker2004-3] [3]
Rookmaaker, L.C. (2004). „Historical distribution of the black rhinoceros (Diceros bicornis) in West Africa” (PDF). African Zoology. 39 (1): 63—70.

[rookmaaker2005-4] [4]
Rookmaaker, L.C. (2005). „Review of the European perception of the African Rhinoceros” (PDF). Journal of Zoology. 265 (4): 365—376. doi:10.1017/S0952836905006436.

[thomas1911-5] [5]
Thomas, O. (1911). „The mammals of the tenth edition of Linnaeus: an attempt to fix the types of the genera and the exact bases and localities of the species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1: 120—158. Архивирано из оригинала 04. 02. 2022. г. Приступљено 26. 03. 2023. Biostor.

[Loxodonta-6] [6]
Shoshani, J. (2005). „Genus Loxodonta”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 91. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.

[7] [7]
Blumenbach, J. F. (1797). „2. Africanus”. Handbuch der Naturgeschichte [Handbook of Natural History] (Fifth изд.). Göttingen: Johann Christian Dieterich. стр. 125.

[Cuvier-8] [8]
Cuvier, F. (1825). „Éléphants d'Afrique”. Ур.: Geoffroy-Saint-Hilaire, É.; Cuvier, F. Histoire Naturelle des Mammifères, avec des figures originales, coloriées, dessinées d'après des animaux vivans. Tome 6. Paris: A. Belain. стр. 117—118.

[9] [9]
Anonymous (1827). „Analytical Notices of Books. Histoire Naturelle des Mammifères, avec des Figures originale, dessinées d'après des Animaux vivans; &c. Par MM. Geoffroy-Saint-Hilaire, et F. Cuvier. Livraison 52 et 53”. The Zoological Journal. 3 (9): 140—143.

[Acinonyx_jubatus-10] [10]
Durant, S.; Mitchell, N.; Ipavec, A.; Groom, R. (2015). „Acinonyx jubatus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T219A50649567.

[Fitzinger1855-11] [11]
Fitzinger, L. (1855). „Bericht an die kaiserliche Akademie der Wissenchaften über die von dem Herrn Consultatsverweser Dr. Theodor v. Heuglin für die kaiserliche Menagerie zu Schönbrunn mitgebrachten lebenden Thiere”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Mathematisch-Naturwissenschaftliche Classe. 17: 242–253.

[12] [12]
Caro, T. (1994). „Conservation of Cheetahs in the wild and in captivity”. Cheetahs of the Serengeti Plains: Group Living in an Asocial Species. Chicago: University of Chicago Press. стр. 345—368. ISBN 9780226094342.

[Charruau2011-13] [13]
Charruau, P.; Fernandes, C.; Orozco-terWengel, P.; Peters, J.; Hunter, L.; Ziaie, H.; Jourabchian, A.; Jowkar, H.; Schaller, G.; Ostrowski, S.; Vercammen, P.; Grange, T.; Schlotterer, C.; Kotze, A.; Geigl, E.-M.; Walzer, C.; Burger, P. A. (2011). „Phylogeography, genetic structure and population divergence time of cheetahs in Africa and Asia: evidence for long-term geographic isolates”. Molecular Ecology. 20 (4): 706—724. PMC 3531615 . PMID 21214655. doi:10.1111/j.1365-294X.2010.04986.x.

[Panthera_pardus-14] [14]
Stein, A.B.; Athreya, V.; Gerngross, P.; Balme, G.; Henschel, P.; Karanth, U.; Miquelle, D.; Rostro-Garcia, S.; Kamler, J. F.; Laguardia, A.; Khorozyan, I.; Ghoddousi, A. (2020). „Panthera pardus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T15954A163991139. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-1.RLTS.T15954A163991139.en . Приступљено 15. 1. 2022.

[CatSG2017-15] [15]
Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 73—75.

[Jacobson2016-16] [16]
Jacobson, A. P.; Gerngross, P.; Lemeris, J. R. Jr.; Schoonover, R. F.; Anco, C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Durant, S. M.; Farhadinia, M. S.; Henschel, P.; Kamler, J. F.; Laguardia, A.; Rostro-García, S.; Stein, A. B.; Dollar, L. (2016). „Leopard (Panthera pardus) status, distribution, and the research efforts across its range”. PeerJ. 4: e1974. PMC 4861552 . PMID 27168983. doi:10.7717/peerj.1974.

[Williams2017-17] [17]
Williams, S. T.; Williams, K. S.; Lewis, B. P.; Hill, R. A. (2017). „Population dynamics and threats to an apex predator outside protected areas: implications for carnivore management”. Royal Society Open Science. 4 (4): 161090. Bibcode:2017RSOS....461090W. PMC 5414262 . PMID 28484625. doi:10.1098/rsos.161090.

[18] [18]
Centre, UNESCO World Heritage. „21 COM VIII.A.4 - Decision”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.

[19] [19]
„Central African Republic Prefectures”. statoids.com. Приступљено 27. 1. 2012.

[20] [20]
„Population Prefecture”. stat-centrafrique.com. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2012.

[WG-21] [21]
„Central African Republic: largest cities and towns and statistics of their population”. World Gazetteer. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 30. 3. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк

Wikiwand in your browser!

Wikiwand in your browser!

Локација

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе