Манастир Липовац
објекат и непокретно културно добро у Нишавском управном округу, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Манастир Липовац је женски манастир налази се недалеко од Алексинца код истоименог села и припада Епархији нишкој Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
.svg)
Remove ads
Старешина манастира је игуманија Ирина (Јовановић), са сестринством на челу од 2021. године. Духовник манастира је јеромонах Евстатије Бабић.[1]
Remove ads
Прошлост
Подигнут је у другој половини 14. века на извору Санстефанске реке, код стене Лесковик на којој се налазио утврђени град. Првобитно је црква подигнута као придворна црква непознатог локалног великаша (велможе). Он је са породицом[а] сахрањен у њеном југозападном делу, у богато обдареним гробницама. Првобитно је манастирска богомоља била посвећена Св. архиђакону Стефану.[2]
Крајем века, монах Герасим је 1399. године цркви доградио нартекс и живописао га. Црква је тада претворена у манастир, чијем властелинству су српски кнезови Стефана и Вук Лазаревић додали и неке своје винограде.
Током отоманског доба, манастир Липовац се помиње у њиховим дефтерима. Његова унутрашњост је поново живописана крајем XV века и делови тог сликарства се данас могу видети на пандатифима и куполном тамбуру.
У 19. веку, манастирски комплекс је добио нов конак, који је подигнут северозападно од саме цркве, којој је 1938. године на западној страни дозидана кула звонара великих димензија. Том приликом је руски сликар из Молдавије Иван Дикин осликао целокупну унутрашњост манастирске цркве.
Remove ads
Изглед манастирске цркве
Сама црква има основу триконхоса са куполом, а касније су јој на западној страни дограђени нартекс (1399) и велики звоник (1938). године. Раније је њен храмовни светац био свети Стефан, а данас је посвећена Преображењу Господњем.
Заштитни радови
Заштитни радови на црквеној архитектури су обављени у мањој мери 1953. године. Касније су уследили радови на археолошком истраживању комплекса, након чега су рестаурирани црква, стари конак и велики бедем. Данас се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[3].
Старешине манастира
- Дионисије Пантелић, (1974—2005)[4]
- Меланија Пантелић, (2005—2020)[4]
- Ирина Јовановић, (2021—тренутна)[5]
Галерија
- Црква и порта
- Иконостас и фрескопис
Напомене
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads