Звоник

Звоник или звонара^[1] је самостална грађевина или део грађевине (нпр. цркве) на коме се налази звоно). Ако је уз грађевину, може имати засебан улаз, или се у звоник улази из ње.

Звоник

Звоник је обично висок, како би се звук звона што даље чуо, па су стога звоници често најупечатљивија обележја (енгл. ) старих градова. На звонику се често налази и сат. У зависности од поднебља, звоници су се правили од различитих материјала: камена, опеке или дрвета, а у новије време и од армираног бетона или челика.

На подручју Шумадије, али и другде, се уз цркве брвнаре јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте конструкције, са кровним покривачем најчешће од шиндре (као и саме цркве).

У јужнословенском приморју су звоници код мањих цркава најчешће на прочељу, а код великих се граде као засебне грађевине. И од овог „правила“ постоје бројни изузеци.

Галерија

• 
  Звоник уз цркву у Прањанима
• 
  Дрвени звоник у Прањанима
• 
  Необичан звоник цркве у Борчу
• 
  Необарокни звоник цркве у Дивошу
• 
  Приморски звоник „на преслицу“ у Цетињу
• 
  Звоник католичке цркве у Мркоњић Граду
• 
  Звоник Цркве Лазарица Пролом Бања
• 
  Звоник
• 
  Стара Црква, Јагодина
• 
  Црква Св. Петра и Павла у Јагодини
• 
  Црква Светог Николе, Алексинац
• 
  Црква Свете Тројице, Трстеник
• 
  Црква Лазарица

Извори

1. Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета. 2002.  978-86-07-01362-3. стр. 347.

Спољашње везе