Манастири Епархије нишке

За друге употребе, погледајте страницу Епархија нишка.

Манастири Епархије нишке су део богате баштине Српског народа Јужне и источне Србији која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског становништва ових области. Делећи судбину народа који их је градио, манастири изграђени на простору Јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и манастире обнови, и тако у круг.^[1]

Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору Јужне и источне Србије.

Историја

Историја многих манастира Епархије нишке није позната, па се она може надокнадити сагледавањем историјских података о областима у којој је поникао сваки од манастира, посебно. Након обнове Пећке патријаршије 1557. године нишка митрополија у историји српске православне цркве имала је значајно место.^[2] Према дефтеру црквене канцеларије од 1640 до 1655, српској патријаршији припадало су и манастири данашње Епархије нишке, али ко је у том периоду управљао нишком епархијом, и који су све манастири изграђени не може се поуздано тврдити за поједине периоде. Претпоставља се да су у раздобљу када су саграђени неки од манастира, на челу епархије налазио епископ Нишки, или, тачније, епископ Нишевски Герасим.^[3][4][5]

Најновија истраживања иду у прилог чињеници да је делатност патријарха Пајсија у области Ниша, као и широм Пећке патријаршије, допринела оживљавању културног и црквеног живота, јер је он створи атмосферу у којој су манастири и цркве грађене, обнављане и осликаване.^[6] Под његовим благословом у сеоском окружењу Ниша граде се и обнављају храмови, пишу и украшавају књиге.

„

„Ова чињеница досад је запостављана, што је имало за последицу да је прва половина 17. века на овим просторима остала недовољно разјашњена. Манастир Св. Богородице у Сићеву је једино у целости сачувано сведочанство ο другачијим, за православни живаљ подношљивим културно-историјским околностима у нишком окружењу, чему је делатност патријарха Пајсија умногоме допринела.[7]”

”

Значај

Споменичко наслеђе са простора Јужне и источне Србије заузима значајно место у културној ризници Србије и Балкана. На територији која је у надлежности Епархије нишке и Завода за заштиту споменика културе Ниш налази се укупно 39 општина и подручје града Ниша (са четири градске општине).

У регистар споменика културе и евиденцију нишког Завода, уписана су четири манастира која су категорисана у споменике културе од изузетног значаја, док су остали манастири проглашени за споменике културе од великог значаја.

Списак манастира Епархије нишке

Списак манастира
Слика	Назив манастира	Локација	Подигнута	Напомена
	Ајдановац	Ајдановац	1321.
	Базовик	Базовик	13. век
	Брајина	Туларе	1355.
	Вета	Вета	14. век
	Височка Ржана	Височка Ржана	1853.
	Манастир Свете Тројице у Габровцу	Габровац	1833.
	Голема Њива	Јашуња	1517.
	Горњи Матејевац	Горњи Матејевац	11. век
	Горчинце	Горчинце	пре 1868
	Дивљане	Дивљана	13. век
	Ђунис	Ђунис	1960.
	Манастир Светог Ђорђа	Завидинце	15. век
	Иверица	Островица	14. век
	Јашуња	Јашуња	1499.
	Калудра	Калудра (Прокупље)	2014.
	Крупац	Крупац	?
	Липовац	Липовац	14. век
	Манастирче	Димитровград	1870.
	Ораовица	Ораовица	14. век
	Пирковац	Пирковац	14. век
	Поганово	Поганово	12. век.
	Рударе	Рударе	13. век.
	Свети Никола	Куршумлија	1159.
	Свети Онфурије	Базовик	1576. (први пут се помиње)
	Свети Роман	Ражањ	9. век
	Сињац	Сињац	пре 1618
	Сићево	Сићево	17. век
	Смиловци	Смиловци	10. век.
	Суково	Суково	15. век
	Темска	Темска	11. век
	Чукљеник	Чукљеник	1516.
	Црковница	Црковница	16. век
	Чиниглавци	Срећковац	1858

Види још

• Манастири, цркве и црквишта Сићевачке клисуре
• Манастири и цркве Јужне и источне Србије

Извори

1. Миша Ракоција Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013
2. Р. Самарџић, Српска православна црква y XVI u XVII веку, Историја српског народа III—2, Београд (1993). pp. 20.
3. С. Петковић, Српска патријарси XVI и XVII века као ктитори, Зборник у част Војислава Ђурића, Београд 1992, 129-135.
4. Р. Самарџић, Српска православна црква у XVI и XVII веку, Историја српског народа III-2, Београд 1993, 20.
5. Р. Грујић, Енциклопедија СХС, 3, Загреб, 95/6.
6. П. Слијепчевић, Пајсије, архиепископ пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни радник, Богословље VIII (Београд 1933) pp. 266-283
7. С. Петковић, Српски патријарси XVI и XVII века као ктитори, Зборник у част Војислава Ђурића, Београд (1992). pp. 132-133.

Литература

• Група аутора, Историја српског народа I, II, III, Београд 1981, 1982, 1983.
• Група аутора, Историја Ниша I, Ниш 1983.
• А. Оршић Славетић, Археолошка истраживања у Нишу и околини, Старинар VIII - IX, (Београд 1933-1934)
• Р. О. Братанић, Ископавања у Нишу и околини, Преглед цркве епархије нишке, 5-6, (Ниш 1937)
• В. Поповић, Епископска седишта у Србији од IX до XI века, Годишњак града Београда, XXV - 1978, (Београд 1979)
• М. Валтровић, Д. Милутиновић, Извештај уметничком одбору српског ученог друштва, ГСУД XLVIII, (Београд 1880)
• М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, Београд 1884.
• Ф. Каниц, Србија II, Београд 1985.
• М. Војиновић, Две знамените старине у близини Ниша, Преглед црквене епархије нишке, 7-8, (Ниш 1929)
• G. Millet, L'ancien art serbe, Les èglises, Paris 1919.
• Ловрић, Историја Ниша, Ниш 1927.
• Д. Ристић, Православни манастири епархије нишке, Ниш 1941.
• В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Сремски Карловци 1920.
• В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950.
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ.
• Глас - црквени календар са шематизмом нишке епархије, Ниш 1899.
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
• К. Јиречек, Историја Срба I - II, Београд 1952.
• Р. Грујић, Нишка епархија, Народна енциклопедија СХС, III, Загреб 1928.
• Б. Андрејевић, Извори из XIX века о нишу у доба Турака и у првим годинама после ослобођења, Нишки зборник 5, (Ниш 1972)
• М. А. Марковић, Ископине хришћанских старина у Нишу, Преглед црквене епархије нишке, (Ниш
• П. В. Гагулић, Метох манастира Хиландара у Нишу, Ниш 1968; Прилог историји нишке епархије, I -XX, Глас православне епархије нишке, (Ниш 1973 - 1987); У Сићевачкој клисури цркве и манастири, I - II, Ниш 1978/1980.
• Ж. Шкаламера, Обнова “српског стила” у архитектури, Зборник за ликовне уметности, 5, (Нови Сад 1969)
• М. Ракоција, Манастир Св. Ђорђа код села Каменице поред Ниша, Гласник друштва конзерватора Србије, 16, (Београд 1992); Манастир Св. Јована изнад села Горњи Матејевац код Ниша, Гласник друштва конзерватора Србије, 18, (Београд 1994); Енциклопедија Ниша I, Ниш 1995; О значају истраживања старина Драгутина Милутиновића и Михаила Валтровића у области Ниша и Нишавља, Нишки зборник, 18, (Ниш 1994); Савремено сакрално градитељство Ниша, Нишки зборник, 19, (Ниш 1994)
• Манастири Јужне и источне Србије, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Манастири Епархије нишке на Викимедијиној остави

• Српски православни Манастири - списак Архивирано на сајту (2. март 2014)
• Парохије у саставу Нишке Епархије - Илустрована историја Српске православне цркве