Мала Крсна

Мала Крсна је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1550 становника (према попису из 2011. било је 1552 становника).^[1] У Малој Крсни налази се један од важнијих железничких чворова у Србији, ту је Железничка станица Мала Крсна.

Мала Крсна
Дом културе „Вељко Дугошевић”
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	1550
Географске карактеристике
Координате	44° 34′ 31″ С; 21° 00′ 25″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	73
Мала Крсна Мала Крсна на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11313
Позивни број	026
Регистарска ознака

Историја

Село се налази јужно од Смедерева. Не постоје поуздани подаци о оснивању овога села. Предање није очувано, а писаних података о њему има тек из првих десетина 19. века. Мала Крсна се помиње у арачким списковима као насеље које је имало 1818. године 29, а 1822. 31 кућу. Године 1846. Мала Крсна је имала 62 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 197 кућа са 1015 становника.

Као најстарија породица сматрају се Милосављевићи чији су преци, по предању, основало село. Стара су породица и Мјаиловићи (данас са разним презименима) чији су преци међу првима дошли из Крајине. По њима је читав један крај села назван “Крајинска Мала“. Староседеоци су и Стојадиновићи, Милошевићи, Јеленићи, Стојановићи и остале породице из Великог Извора, од Зајечара, Ратара (Јасеница), из Лукава (Сврљиг) и Травника.(подаци су од 1818-1925. године).^[2][3]

Ове се налази ОШ „Ђура Јакшић” Мала Крсна. У Малој Крсни се налазе Најданови кругови.^[4]

Демографија

У насељу Мала Крсна живи 1285 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,2 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 452 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 1.434 1953. 1.497 1961. 1.817 1971. 1.782 1981. 1.853 1991. 1.829 1.753 2002. 1.753 1.832 2011. 1.552 2022. 1.550

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби			1.694	96,63%
Црногорци			4	0,22%
Југословени			3	0,17%
Хрвати			2	0,11%
Мађари			2	0,11%
Бугари			2	0,11%
Словенци			1	0,05%
Румуни			1	0,05%
непознато			41	2,33%

Становништво према полу и старости^[7]

	м			ж
?	2			2
80+	11			22
75—79	25			27
70—74	49			58
65—69	55			60
60—64	44			58
55—59	38			32
50—54	74			62
45—49	74			73
40—44	65			48
35—39	65			57
30—34	47			60
25—29	56			52
20—24	52			56
15—19	67			46
10—14	76			56
5—9	50			51
0—4	49			34
Просек :	38,5			41,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 330 354 443 445 495 494 534

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 95 125 92 96 56 43 18 2 4 3 3,28

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	724	194	447	49	33	1
Женски	713	110	446	133	24	0
УКУПНО	1.437	304	893	182	57	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	362	52	0	1	105
Женски	200	63	0	1	32
УКУПНО	562	115	0	2	137
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	36	29	9	79
Женски	0	5	31	8	11
УКУПНО	7	41	60	17	90
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	8	16
Женски	3	1	3	15	19
УКУПНО	3	1	6	23	35
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	11
Женски	3	0	0	5
УКУПНО	9	0	0	16

Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

• Мирољуб Лабус, српски економиста, политичар и редовни професор у пензији

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
2. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
3. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
4. Најданове кругове у Малој Крсни посетило милион људи (Б92, 29. август 2016)
5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
• Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  
• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()