Луксембуржани (лукс. ) мали су германски народ настањен у Луксембургу и у суседним земљама (Француској, Белгији и Немачкој). Ван своје матичне земље највише их има у САД, Бразилу и Канади. Луксембуржани су хришћани а по верској припадности су католици. Званични језик је луксембуршки, члан германске гране индоевропске породице језика.
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| од 336.700[1]–500.000[2] припадника (луксембуршко порекло) | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Луксембург | око 298.000 (2013)[3][4][5] (етнички Луксембуржани) |
 Француска | 45.000[1] |
 САД | 40.658[6][7] |
 Белгија | 30.000[1] |
 Бразил | 25.000–80.000[8] |
 Немачка | 15.596[9] |
 Канада | 3.790[10] |
| Језици | |
| луксембуршки, француски, немачки | |
| Религија | |
| Хришћанство (претежно католици, нешто протестаната)[11] | |
| Сродне етничке групе | |
| Немци, Французи, Валонци, Белгијанци, Алзаси | |
Историја
Луксембуржани имају снажан осећај националног идентитета којег рефлектују у свом националном моту Mir wëlle bleiwe wat mir sin односно Желимо остати оно што јесмо. Луксембург је малена држава западне Европе. Затворена је границама Француске, Немачке и Белгије, утемељена 963. године, постаје велико војводство 1815. године, али 1839. губи велики део територије у корист Белгије. Пуну независност постиже 1867. године. Наслеђе савремених Луксембуржана произлази највећим делом од Келта, Франака и других германских народа који су пролазили овим важним раскршћем у време пре и после римске окупације.
Језик
Луксембуршки језик (лукс. , енгл. ) германски је дијалект (дијалекат немачког) с много позајмљених речи из француског, он је језик народа, њиховог идентитета и припадности заједници. Луксембург ипак уз луксембуршки има још два званична језика, то су немачки који се користи у трговини, новинарству и цркви, и француски у администрацији, односно у влади и на двору.
Култура
Свечаности и празници
Луксембуржани имају један од највиших стандарда на свету. Њихове најзначајније свечаности су саставни делови културе Луксембуржана. Уз карневале који се одржавају шест дана након Божића, ту су и лукс. (следећи дан након Божића) када пале велику ватру под отвореним небом. Традиционално се, још од давнина (1340. године) одржава лукс. које је основао Јован Слепи, Национални дан (23. јуна), Гензефест и Бела недеља (енгл. ; 7. недеље након Ускрса), и вински фестивали који почињу у августу.
Види још
Литература
- Kurian, George T. (1990). Encyclopedia of the First World. 2 vols. New York: Facts on File.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
