Луксембург (град)
главни град Луксембурга From Wikipedia, the free encyclopedia
главни град Луксембурга From Wikipedia, the free encyclopedia
Луксембург (лукс. , фр. , ) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2021. има 128.514 становника[1].
Луксембург | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Луксембург |
Округ | Округ Луксембург |
Кантон | Кантон Луксембург |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 128.514 |
— густина | 2.497,36 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 36′ 41″ С; 6° 07′ 51″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 230-402 m |
Површина | 51,46 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Лиди Полфер |
Веб-сајт | |
vdl.lu |
Луксембург је важан финансијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).
УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.
Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу реке Петрус у Алзет. Простире се на 51,24 km².
Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.
Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.
Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.
Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из покрајинских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.
Већина становника су католици.
Попис 15. фебруара 2010:
Националност | Популација | % |
---|---|---|
Луксембуржани | 35.534 | 46,34% |
Португалци | 12.565 | 16,38% |
Холанђани | 9.725 | 12,68% |
Французи | 6.558 | 8,55% |
Италијани | 5.052 | 6,59% |
Белгијанци | 2.803 | 3,66% |
Немци | 2.307 | 3,01% |
Срби | 2.144 | 2,80% |
Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.
У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.
Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил ().
Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.