Луис Хамилтон

Сер Луис Карл Дејвидсон Хамилтон (енгл. ; Стивениџ, 7. јануар 1985) британски је возач Формуле 1, који тренутно вози за Мерцедес. Седмоструки је светски шампион и сматра се најбољим возачем своје генерације и једним од најбољих свих времена. Каријеру у Формули 1 почео је 2007. године у Макларену, са којим је 2008. освојио прву титулу. Године 2013. прешао је у Мерцедес, са којим је освојио двије титуле заредом, 2014. и 2015. Након што је 2016. завршио иза тимског колеге Ника Розберга, освојио је четири титуле заредом 2017, 2018 , 2019 и 2020. Возач је са највише победа и пол позиција у историји Формуле 1.

Луис Хамилтон
Хамилтон на ВН Бразила 2022.
Пуно име	Луис Карл Дејвидсон Хамилтон
Датум рођења	(1985-01-07)7. јануар 1985. (39 год.)
Место рођења	Стивениџ, Енглеска, Уједињено Краљевство
Држављанство	Уједињено Краљевство
Висина	1,75 м[1]
Маса	66 кг[1]
Тренутни тим	Мерцедес[2]
Број болида	44
2007—2012	Макларен
2013—2024	Мерцедес
2025—	Ферари
Број трка	346
Шампионати	7 (2008, 2014, 2015, 2017, 2018, 2019, 2020)
Победе	105
Подијуми	201
Пол позиција	104
Најбржи кругови	67
Поена у каријери	4789.5
Прва трка	Велика награда Аустралије 2007.
Прва победа	Велика награда Канаде 2007.
Последња победа	Велика награда Белгије 2024.
Последња трка	Велика награда Белгије 2024
Потпис	[[File:|frameless|upright=0.72|alt=]]
Званични веб-сајт
https://www.lewishamilton.com:443/

Биографија

Хамилтонов деда доселио се у Уједињено Краљевство 1955. године из Гренаде. Име је добио по чувеном атлетичару Карлу Луису и има црни појас у каратеу.

Почетак ауто-мото каријере

Први картинг добио је од свог оца Ентонија, који је радио три посла да би омогућио Луису возачку каријеру.

Од 1993. до 2000. такмичи се у разним категоријама картинг серија.

Хамилтон је упознао Рона Дениса, власника Макларен Мерцедеса, када је имао девет година. Неколико година касније, Рон Денис га је примио у Макларенов развојни програм с намером да од њега направи возача формуле 1.

Године 2001. дебитује у формули Рено () и сезону завршава као пети у укупном поретку.

Године 2002. одвозио је целу сезону формуле Рено са Манор мотоспортом и завршава је на трећем месту са три победе и три пол позиције.

У сезони 2003. остаје са Манор мотоспортом и осваја титулу са десет победа и 419 поена.

Године 2004. прелази у формулу 3 и пласира се на пето место, а сезону 2005. доминантно завршава као првак са 15 победа.

У сезони 2006. побеђује у ГП 2 серијама после чега му се отвара место у Макларену које је остало упражњено одласком Хуана Пабла Монтоје у Наскар такмичење.

Формула 1

Хамилтон 2008, у болиду Макларена у којем је освојио свој први наслов

Хамилтон 2014. у болиду Мерцедеса

По доласку Алонса у Макларен за сезону 2007. кандидати за другог возача били су Хамилтон, Де ла Роса и Мика Хакинен. На крају је одлучено да други возач ипак буде Хамилтон и то му је саопштено у септембру 2006.

Дебитовао је на Великој награди Аустралије када се пење на победничко постоље као трећи. И у наредних осам трка успевао је да стигне до подијума, а на Великој награди Канаде осваја и прво место. У току сезоне постаје један од најјачих кандидата за титулу. На последњу трку стиже као водећи возач по бодовима. Међутим, због неколико грешака и проблема са возилом омогућава Раиконену да победом у трци освоји шампионску титулу са разликом од само једног бода. Хамилтон тиме остаје други, но ипак испред много искуснијег тимског колеге Алонса, који је претходне две године освајао шампионску титулу.

Сезону 2007. је обележила напетост односа између тадашњег двоструког светског првака Алонса и Хамилтона. Својим потезима на стази ова два возача су показали тешкоће у сарадњи, будући да су возили за исти тим. Поред тога, Макларен је потресла и шпијунска афера јер се појавио током сезоне податак да су подаци из њиховог непосредног противника у борби за оба наслова (Ферари) дошли у посед радника Макларена. Након бурне сезоне, као епилог напетости између Алонса и Хамилтона с једне стране те напетости између Ферарија и Макларена са друге стране, Макларену је одузет пласман у поретку конструктора те је наслов победника конструктора, након спроведене истраге од надлежних тела у формули 1, припао Ферарију. На крају сезоне, Алонсо је напустио Макларен после само годину дана ангажмана за британски тим.

Оно што није успео у сезони 2007, успео је у сезони 2008. Своју прву титулу у Формули 1 освојио је са своје 23 године и тако постао тадашњи најмлађи шампион Формуле 1. Разлика између њега и другопласираног Фелипеа Масе је била само бод у његову корист. Након ове победе изјавио је да би желео да своју целу каријеру проведе у Макларену.^[3]

Сезону 2009. вози за Макларен а тимски колега му је Хеики Ковалаинен. Од 2010. до 2012. тимски колега му је шампион из 2009. године Џенсон Батон. Од 2013. вози за Мерцедес а колега му је Нико Розберг. У сезони 2014. осваја свој други наслов у каријери. Наслов је одбранио у сезони 2015. 2016. губи титулу од свог клубског колеге Ника Розберга. У сезонама које су уследиле (2017, 2018, 2019 и 2020) осваја 4 узастопне шампионске титуле.

Поређење са тимским колегама у Формули 1

Хамилтон је у својој каријери забележио бољи резултат од свих својих колега (Алонса, Ковалаинена, Батона и Розберга уз напомену да су Алонсо, Батон и Розберг светски прваци) у свим сезонама осим 2011. године и 2016. године, када је у коначном поретку сезону завршио иза својих тадашњих тимских колега Џенсона Батона и Ника Розберга. У сезони 2007. је освојио исти број бодова као Алонсо али је у коначном поретку завршио испред њега због укупног успеха у тој години.

Потпуни попис остварења у Формули 1

Трке записане дебелим словима значе да је на тој трци освојио пол позицију.) (Трке записане косим словима значе да је на тој трци остварио најбржи круг трке.)

Сезона	Тим	Шасија	Погонска јединица	Гуме	1.	2.	3.	4.	5.	6.	7.	8.	9.	10.	11.	12.	13.	14.	15.	16.	17.	18.	19.	20.	21.	22.	Бодови	Место
2007.	Макларен	McLaren MP4-22	Mercedes-Benz FO 108T 2.4 V8	B	AUS 3	MAL 2	BHR 2	ŠPA 2	MON 2	KAN 1	SAD 1	FRA 3	VBR 3	EUR 9	MAĐ 1	TUR 5	ITA 2	BEL 4	JAP 1	KIN Оду	BRA 7						109	2.
2008.	Макларен	McLaren MP4-23	Mercedes-Benz FO 108V 2.4 V8	B	AUS 1	MAL 5	BHR 13	ŠPA 3	TUR 2	MON 1	KAN Оду	FRA 10	VBR 1	NJE 1	MAĐ 5	EUR 2	BEL 3	ITA 7	SIN 3	JAP 12	KIN 1	BRA 5					98	1.
2009.	Макларен	McLaren MP4-24	Mercedes-Benz FO 108W 2.4 V8	B	AUS ДИС	MAL 7‡	KIN 6	BHR 4	ŠPA 9	MON 12	TUR 13	VBR 16	NJE 18	MAĐ 1	EUR 2	BEL Оду	ITA 12†	SIN 1	JAP 3	BRA 3	ABU Оду						49	5.
2010.	Макларен	McLaren MP4-25	Mercedes-Benz FO 108X 2.4 V8	B	BHR 3	AUS 6	MAL 6	KIN 2	ŠPA 14†	MON 5	TUR 1	KAN 1	EUR 2	VBR 2	NJE 4	MAĐ Оду	BEL 1	ITA Оду	SIN Оду	JAP 5	KOR 2	BRA 4	ABU 2				240	4.
2011.	Макларен	McLaren MP4-26	Mercedes-Benz FO 108Y 2.4 V8	P	AUS 2	MAL 8	KIN 1	TUR 4	ŠPA 2	MON 6	KAN Оду	EUR 4	VBR 4	NJE 1	MAĐ 4	BEL Оду	ITA 4	SIN 5	JAP 5	KOR 2	IND 7	ABU 1	BRA Оду				227	5.
2012.	Макларен	McLaren MP4-27	Mercedes-Benz FO 108Z 2.4 V8	P	AUS 3	MAL 3	KIN 3	BHR 8	ŠPA 8	MON 5	KAN 1	EUR 19†	VBR 8	NJE Оду	MAĐ 1	BEL Оду	ITA 1	SIN Оду	JAP 5	KOR 10	IND 4	ABU Оду	SAD 1	BRA Оду			190	4.
2013.	Мерцедес	Mercedes F1 W04	Mercedes-Benz FO 108Z 2.4 V8	P	AUS 5	MAL 3	KIN 3	BHR 5	ŠPA 12	MON 4	KAN 3	VBR 4	NJE 5	MAĐ 1	BEL 3	ITA 9	SIN 5	KOR 5	JAP Оду	IND 6	ABU 7	SAD 4	BRA 9				189	4.
2014.	Мерцедес	Mercedes F1 W05 Hybrid	Mercedes-Benz PU106A 1.6 V6t	P	AUS Оду	MAL 1	BHR 1	KIN 1	ŠPA 1	MON 2	KAN Оду	AUT 2	VBR 1	NJE 3	MAĐ 3	BEL Оду	ITA 1	SIN 1	JAP 1	RUS 1	SAD 1	BRA 2	ABU 1				384	1.
2015.	Мерцедес	Mercedes F1 W06 Hybrid	Mercedes-Benz PU106B 1.6 V6t	P	AUS 1	MAL 2	KIN 1	BHR 1	ŠPA 2	MON 3	KAN 1	AUT 2	VBR 1	MAĐ 6	BEL 1	ITA 1	SIN Оду	JAP 1	RUS 1	SAD 1	MEX 2	BRA 2	ABU 2				381	1.
2016.	Мерцедес	Mercedes F1 W07 Hybrid	Mercedes-Benz PU106C 1.6 V6t	P	AУС 2	БАХ 3	КИН 7	РУС 2	ШПА Оду	МОН 1	КАН 1	ЕВР 5	АУТ 1	ВБР 1	МАЂ 1	НЕМ 1	БЕЛ 3	ИТА 2	СИН 3	МАЛ Оду	ЈАП 3	САД 1	МЕК 1	БРА 1	АБУ 1		380	2.
2017.	Мерцедес	Mercedes W08	Mercedes M08 1.6 V6 t	P	AUS 2	KIN 1	BHR 2	RUS 4	ŠPA 1	MON 7	KAN 1	AZE 5	AUT 4	VBR 1	MAĐ 4	BEL 1	ITA 1	SIN 1	MAL 2	JAP 1	SAD 1	MEK 9	BRA 4	ABU 2			363	1.
2018.	Мерцедес	Mercedes W09	Mercedes M09 1.6 V6 t	P	AUS 2	BHR 3	KIN 4	AZE 1	ŠPA 1	MON 3	KAN 5	FRA 1	AUT Оду	VBR 2	NEM 1	MAĐ 1	BEL 2	ITA 1	SIN 1	RUS 1	JAP 1	SAD 3	MEK 4	BRA 1	ABU 1		408	1.
2019.	Мерцедес	Mercedes W10	Mercedes M10 1.6 V6 t	P	AUS 2	BHR 1	KIN 1	AZE 2	ŠPA 1	MON 1	KAN 1	FRA 1	AUT 5	VBR 1	NEM 9	MAĐ 1	BEL 2	ITA 3	SIN 4	RUS 1	JAP 3	MEK 1	SAD 2	BRA 7	ABU 1		413	1.
2020.	Мерцедес	Mercedes W11	Mercedes M11 1.6 V6 t	P	AUT 4	ŠTА 1	MAĐ 1	VBR 1	70G 2	ŠPA 1	BEL 1	ITA 7	TOS 1	RUS 3	АЈF 1	POR 1	EMI 1	TUR 1	BAH 1	SAK/	ABU 3						347	1.
2021.	Мерцедес	Mercedes W12	Mercedes M12 E 1.6 V6 t	P	БАХ 1.	ЕМИ 2.	ПОР 1.	ШПА 1.	МОН 7.	АЗЕ 15.	ФРА 2.	ШТА 2.	АУТ 4.	ВБР 1.	МАЂ 2.	БЕЛ 3.	ХОЛ 2.	ИТА Оду	РУС 1.	ТУР 5.	САД 2.	МЕК 2.	БРА 1.	КАТ 1.	САУ 1.	АБУ 2.	387.5	2.
2022	Мерцедес	Mercedes W13	Mercedes M13 E 1.6 V6 t	P	БАХ 3.	САУ 10.	АУС 4.	ЕМИ 13.	МАЈ 6.	ШПА 5.	МОН 8.	АЗЕ 4.	КАН 3.	ВБР 3.	АУТ 3.	ФРА 2.	МАЂ 2.	БЕЛ Оду	ХОЛ 4.	ИТА 5.	СИН 9.	ЈАП	САД	МЕК	БРА	АБУ	170*	6.*

* Сезона у току.

† Уврштен у поредак јер је завршио 90% трке пре него што је одустао.
‡ На трци су сви освајачи бодова добили двоструко мање бодова него по редовним правилима, будући да није одвезена цела трка, а при чему је одвезено најмање 75% трке.

Референце

1. „Lewis Hamilton”. eurosport.com. Приступљено 12. 1. 2019.
2. Cary, Tom (28. 9. 2012). „Lewis Hamilton to join Mercedes in $100m move from McLaren, signing a three-year deal”. The Daily Telegraph. London: Telegraph Media Group. Приступљено 7. 4. 2013.
3. „Lewis Hamilton News - Planet-F1 News - from planet-f1.com”. Planet-f1.com. Архивирано из оригинала 30. 4. 2009. г. Приступљено 4. 11. 2008.

Литература

• Hamilton, Lewis (208). Lewis Hamilton: My Story. London: HarperSport. ISBN 978-0-00-727005-7.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Профил на званичном сајту Мерцедеса
• Статистике на званичном сајту Формуле 1, на сајту и на сајту