У математичкој анализи, Лопиталово правило омогућава налажење извесних граничних вредности са „неодређеним облицима“ помоћу извода. Примена (или узастопна примена) Лопиталовог правила може претворити неодређене облике у одређене облике, омогућавајући лако рачунање лимеса. Правило је добило име по 17. вековном француском математичару Гијому де Лопиталу, који је објавио правило у својој књизи (дословно: Анализа бесконачно малог како би се разумеле криве, 1696) што је прва књига о диференцијалној анализи.
Верује се да је правило дело Јохана Бернулија, пошто је Лопитал, који је био племић плаћао Бернулију 300 франака годишње, да га обавештава о открићима на пољу анализе, и да му помогне у решавању проблема. Међу овим проблемима је био лимес неодређених облика. Када је Лопитал објавио књигу, дао је заслуге Бернулију, и не желећи да преузме заслуге за било шта у књизи, рад је објавио анонимно. Бернули, који је био врло љубоморан, је тврдио да је он стваралац целокупног дела, и до скора се веровало да је тако. Па ипак, правило је названо по Лопиталу, који никад није ни тврдио да га је измислио.[1]
Увод
У простим случајевима, Лопиталово правило гласи да за функције и , ако или , тада:
где прим (') означава извод.
Међу осталим условима, да би ово правило важило, мора да постоји лимес . Остали услови су детаљније изложени доле, у формалном исказу.
Формални исказ
Лопиталово правило се, у основном облику, односи на граничне вредности разломка када се и и ближе 0, или се и и ближе бесконачности. Лопиталово правило тврди да ту граничну вредност можемо наћи рачунајући лимес разломка , али наравно само ако овај потоњи постоји, и уз услов да је ′ различито од нуле у неком интервалу који садржи тачку која се посматра. Ова диференцијација може поједноставити разломак или га претворити у одређени облик, што олакшава налажење лимеса.
Лопиталово правило.
- Нека је . Нека је и нека су и две функције диференцијабилне на неком отвореном интервалу који садржи (дакле са ако или са ако ), изузев, могућно, у самој тачки , и такве да је
- или
- и да је за свако , .
- Тада, ако постоји гранична вредност
- ,
- онда је и
Лопиталово правило важи и за једностране лимесе.
Основни неодређени облици на које се Лопиталово правило односи су:
Остали неодређени облици, који се сви могу свести на основне (види примере) су
Важност услова теореме
Важно је имати у виду услов да је неопходно да лимес постоји. Диференцијација бројиоца и имениоца неодређених облика може ове облике да доведе до лимеса који не постоје. У тим случајевима, Лопиталово правило се не може примењивати и оставља питање постојања и вредности евентуалне граничне вредности потпуно отвореним. На пример, ако и , онда
не постоји, док је
У пракси се правило често користи, и ако лимес постоји, доноси се закључак да је примена Лопиталовог правила била легитимна.
Такође постоји услов да извод од не нестане кроз цео интервал који садржи тачку . Без такве хипотезе, закључак је погрешан. Стога се Лопиталово правило не може користити, рецимо, ни у случајевима где први извод имениоца изразито осцилује (мењајући притом знак) близу тачке где се тражи лимес. На пример ако и , тада
|
|
|
|
док
не постоји, јер флуктуира између −1 и .
Јасно, Лопиталово правило се не може примењивати за налажење неодређених граничних вредности код којих нису и бројилац и именилац диференцијабилне функције.
- Следи пример који се тиче функције, која има облик 0/0 :
|
|
|
|
|
|
- Овај лимес се заправо може видети као дефиниција извода од у = 0. Заправо, он је неопходан у најчешћем доказу да је извод од једнак , али се у том доказу не може користити Лопиталово правило, јер би тако дошло до кружног аргумента. Види #Логичка циркуларност доле.
- Следи детаљнији пример који укључује неодређени облик 0/0. Једнократна примена правила за резултат опет има неодређени облик. У овом случају, лимес се може добити троструком применом Лопиталовог правила:
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
- Следи још један случај са 0/0:
- Овај се тиче ∞/∞. Нека је природан број.
- Понављати горње све док експонент не постане 0. Тада се добије да је лимес 0. Ова гранична вредност нам говори да све степене функције расту (дивергирају бесконачности) спорије од експоненцијалне.
- Овај пример се такође тиче ∞/∞:
- Претходни резултат се може користити код неодређеног облика : Како би израчунали , записујемо као и добијамо
- Ово је импулсни одговор издигнуто-косинусног филтера у електроници:
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Мада је Лопиталово правило моћно оруђе за рачунање иначе тешко израчунљивих лимеса, оно није увек најлакши начин. Неке лимесе је лакше рачунати коришћењем развоја у Тејлорове редове.
На пример,
Да употребимо Лопиталово правило, граничну вредност овог разломка можемо записати као:
- ,
те применом Лопиталовог правила, добијамо:
-
У неким случајевима, коришћење Лопиталовог правила може да доведе до кружног закључивања, при рачунању лимеса као што су
Ако се израчуната вредност горњег лимеса користи у сврху доказивања да
- ,
а Лопиталово правило и чињеница да
у израчунавању лимеса, аргумент користи очекивани резултат да докаже самог себе, и стога је погрешан (чак иако се испостави да је закључак доказа ипак тачан).