израз функције као бесконачан збир From Wikipedia, the free encyclopedia
Тејлорови редови се користе у анализи да се представи дата функција у околини неке тачке по избору као бесконачна сума чланова који се израчунавају из вредности извода функције у тој тачци.[1][2][3] Ови редови су добили име по математичару Бруку Тејлору. Сродне тема је наравно Тејлорова формула, којом се служимо да функцију представимо као бесконачан ред.
Тејлоров ред за неку сталну функцију са бесконачно пуно извода за изабрану тачку јесте дефинисан овако:
Тејлоровим остатком полинома називамо део за који се разликује функција и Тејлоров полином, тј. грешку која се при таквој апроксимацији функције полиномом прави, и он износи:
Тако се свака функција може представити као збир одговарајућег Тејлоровог полинома за тачку коју смо ми сами изабрали и грешке коју смо направили том апроксимацијом:
Када функција има више аргумената, примењујемо:
У случају да добијемо вишедимензионалну функцију, користимо се следећом методом:
где је градијент, а Хесова матрица.
Извод нултог реда од f се дефинише као сама f и (x − a)0 и 0! су по дефиницији једнаки 1. Кад је a = 0, серија се исто тако назива Маклоренов ред.[4]
Тејлоров ред не мора по правилу да конвергира за све . У ствари, он конвергира само онда када остатак, , конвергира према 0.
Када је сама степени ред око тачке , онда је Тејлоров ред идентичан са њим.
Маклоренов ред за било који полином је поново полином. Маклоренов ред за (1 − x)−1 је геометријски ред
тако да Тејлоров ред за x−1 u = 1
Интеграцијом горњег Маклореновогреда проналази се Маклоренов ред за −(1 − x), gde означава природни логаритам:
а одговарајући Тејлоров ред за (x) у = 1 је
Тејлоров ред за експоненцијалну функцију у је
Горњи израз важи зато што је деривација од x такође x, а 0 једнако је 1. Ово оставља чланове (x − 0) у бројиоцу, а ! остају у имениоцу за сваки члан у бесконачној суми.
Тејлоров ред не конвергира увек ка функцији. У следећем примеру Тејлоров ред не одговара функцији ни у једној тачки:
За вредности извод горње функције је 0. То значи да за свако изабрано добијамо Тејлоров полином који је увек нула. За случај добијамо ред који конвергира само у интервалу .
Многе функције можемо представити као степене редове, који су истовремено и Тејлоров ред те исте функције.
У пракси овај ред конвергира често преспоро, те се зато користи следећа варијанта:
За добијамо следеће редове:
Следи неколико важних проширења Мацлауринових редова. Сва ова проширења важе за комплексне аргументе .
Коначан геометријски ред:
Бесконачан геометријски ред:
Варијанте бесконачних геометријских редова:
Биномни ред (укључујући квадратни корен за α = 1/2 и бесконачан геометријски ред за α = −1):
са општим биномним коефицијентима
Ламбертова W функција:
Бројеви , који се појављују у сумирању при развијању (x) и (x) представљају Бернулијев број. у развијању (x) је Ојлеров број.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.