From Wikipedia, the free encyclopedia
Лонер ( ) је извиђачки хидроавион направљен у Аустроугарској. Авион је први пут полетео 1918. године и представља последњи авион серије авиона (Лонер тип ) које је произвео J. Лонер () из Беча.[1]
| Лонер | ||
|---|---|---|
 Лонер TL | ||
| Опште | ||
| Намена | морнарички извиђач
варијанте ловац/бомбардер | |
| Посада | 2 или 3 члана | |
| Земља порекла |  Аустроугарска | |
| Произвођач | Аустроугарска J. Лонер (), УФАГ
| |
| Први лет | 1918. | |
| Почетак производње | 1918. | |
| Димензије | ||
| Дужина | 10,26 | |
| Размах крила | 16,20 | |
| Висина | 3,5 | |
| Површина крила | 53,00 | |
| Маса | ||
| Празан | 859 | |
| Нормална полетна | 1.325 | |
| Макс. тежина при узлетању | 1.700 | |
| Макс. спољни терет | 200 | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | 1 х | |
| Снага | 1 x 117 / 128 | |
| Перформансе | ||
| Брзина крстарења | 65 | |
| Макс. брзина на | 105 | |
| Долет | 600 | |
| Плафон лета | 2.500 | |
| Брзина пењања | 50 | |
Фирма Лонер () из Беча је била једна од првих фирми која се почела бавити пројектовањем и производњом авиона у Аустроугарској, још пре 1909. године правила је успешно једрилице, а први авион ове фирме полетео је 13. 04. 1910. године. До Првог светског рата је направила неколико успешних авиона који су се користили у спортском, војном и поморском ваздухопловству Аустроугарске.[2] На тај начин је Лонер успео да конкурише концерну Кастиљони (енгл. ), који је под својом контролом држао аустроугарске фирме УФАГ, Албатрос (касније Феникс) и немачку фирму Ханза-Бранденбург.[3]
Први у серији хидроавиона летећих бродова ове фирме био је авион Лонер е ( ) дрвени двокрилац класичне конструкције са трупом у облику брода кога је погонио мотор Хиеро снаге 85 са потисном елисом. Ових авиона је направљено 40 примерака и коришћени су за патролирање Јадранским морем. Захваљујући добрим карактеристикама овог авиона а и напретком авиоградње у то време, већ 1914. године је поктенута серијска производња модификованог авиона који је добио ознаку Лонер , који је од свог претходника био опремљен скоро дупло јачим мотором (160 ).[4][5]
На бази овог авиона фирма Ханса Бранденбург је пројектовала и направила скоро истоветан авион, који је добио назив Ханса Бранденбург FB. Исто се десило и са Италијанима, они су заробили један потпуно исправан авион Лонер и за месец дана италијанска фабрика авиона Мачи је направила истоветан авион се снажнијим мотором и назвала га . Касније им је овај авион послужио да направе читаву серију веома успешних хидроавиона.
До краја рата направљено је неколико варијанти (типова) ових авиона а последњи у том низу је био Лонер који је служио као извиђач, ловац, авион за проналажење мина али и као бомбардер.
.jpg)
Авион Лонер је једномоторни двокрилни двоседи извиђачко-ловачки хидроавион. Авион је потпуно дрвене конструкције.
Tруп авиона је у облику чамца обложен водоотпорним шпером. Кокпит пилота и извиђача је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила, а пилот и стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,92 су седели један поред другог.[3][4]. Вертикални и хоризонтални репни стабилизатори су били издигнути у односу на труп и решеткастом конструкцијом везана за њега. Конструкција репних стабилизатора и кормила била је као и код крила: дрвена конструкција пресвучена импрегнираним платном.
Погонска група: У међу простору између крила је био смештен шесто цилиндарски линијски водом хлађен мотор снаге (117/128) /(160/175) који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака.
Крила су дрвене конструкције пресвучена платном, правоугаоног облика, благо закошене нападне ивице крила према трупу авиона са косим крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по три пара упорница. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима и постављена су изван основне конфигурације крила (као додатак).
| Наоружање авиона: Лонер | |||
| Ватрено (стрељачко) наоружање | |||
| Топ | |||
| Митраљез | |||
| Број и ознака митраљеза | 1 напред | ||
| Калибар | 7,92 | ||
| Бомбардерско наоружање (бомбе) | |||
| Класичне авио бомбе | слободно падајуће авио бомбе | ||
| Укупна маса | 200 | ||
| Ракетно наоружање (ракете) | |||
Хидроавиони Лонер су интензивно коришћени како уочи Првог светског рата тако и за време његовог трајања, а они авиони који су претекли иза рата служили су још неколико година. За овај авион су везане и неки значајни и интересантни догађаји као што је:
У поморском ваздухопловству Краљевине СХС/Југославије коришћена су 4 авиона Лонер од краја Првог светског рата до половине двадесетих година 20. века. Они су служили као авиони за обуку пилота хидроавиона у Хидроавијатичарској школи у Боки, све док их нису заменили хидроавиони домаће производње Икарус ШМ.
ОО Аероклуба у Сушаку набавио је 1940. један половни Лонер двокрилни хидроавион који је у Аустроугарском поморском ваздухопловству служио за фотоизвиђање. Авион је долетео у Сушак 21. августа 1940. године са немачким регистрационим ознакама D-EDEW. Коришћен је до капитулације Краљевине Југославије за обуку пилота хидроавиона.
Један примерак авиона Лонер је сачуван до данас и налази се у италијанском музеју ваздухопловства у
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
