Комесар

Комесар (од латинског: = повереник, заступник, од глагола: = слати , поверити ) је назив за званичну особу са посебним пуномоћима, којој је поверен неки задатак (обично привремен). Данашње значење се најчешће веже уз политичког комесара у војскама социјалистичких земаља од руског: комиссар, који је означавао високог официра-повереника за идеологију.

К. С. Петров-Водкин „Смрт комесара“ (1928).

Назив комесар је пуно старији и постоји и у другим језицима попут француског: , немачког: , италијанског: .

У англосаксонском свету постоје две речи за термин комесар ; (који би одговарао руском значењу те речи: комесар - политички повереник) и (која означава члана неке комисије или високог владиног функционера коме је поверен неки посебан задатак; они тим изразом преводе и немачке, француске и италијанске комесаре (који су обично полицијски функционери).

У земљама Комонвелта Високи комесар је еквивалент за амбасадора. У неким британским колонијалним поседима Високи комесар био је мандатор круне који је управљао повереним му подручјем

Комесар је титула која се понекад даје високим функционерима у приватном сектору. На пример, то је чест назив у многим северноамеричким спортским лигама.

Историјат

Први комесари појавили су се у 18. веку у војскама италијанских република. То су биле најамничке војске, а комесари (повереници) су имали задатак да проверавају верност војника и њихових заповедника према послодавцу.

Касније су комесари, као повереници за посебне задатке, почели да се појављују најчешће у кризним ситуацијама, у правилу за време револуција и грађанских ратова, попут Француске револуције у револуционарној војсци. Комесари су постојали и у америчкој војсци током Америчког рата за независност. Комесари су надзирали оданост заповедника војних јединица америчких колониста, као и политички и борбени морал војника.

Комесаре је први у Русију увео цар Петар I као царске намештенике са посебним овластима.

Комесари су поновно заживели у Царској Русији за време Привремене владе Керенског (Временное правительство России) (15. март - 14. септембар 1917) као високи владини намештеници за поједине губерније. Но комесари су постали славни тек од утемељења совјетске тајне полиције Чека где су били високи официри с посебним овлаштењима и у војним јединицама Црвене армије за време Руског грађанског рата. Припадници Белог покрета су своје противнике звали бољшевици и комесари.

Комесари Совјетског Савеза

Народни комесар

Народни комесар (које су Руси скраћено звали нарком) био је високи владин функционер из Совјета народних комесара (Совет народных коммиссаров СССР). Они су се први пут појавили у влади Руске СФСР као замена за омражени буржоаски израз министар, а након тога су и остале совјетске републике усвојиле ту праксу.

Народни комесари и Народни комесаријати су преименовани (укинути) у стара имена министар и министарство 1946. указом Врховног совјета СССР-а.

Политички комесар

Први који су увели политичке комесаре (поверенике за политичка питања) били су француски револуционари током Француске револуције (1789—1799), који су на тај начин хтели да сузбију противреволуционарне покрете и идеологије унутар сопствене војске, и тако обезбеде победу Републиканаца.^[1]

Политички комесар је био високо позиционирани официр у штабу веће војне јединице, који је заједно са заповедником руководио јединицом. Они су били постављани од стране комунистичке партије због политичке и идеолошке контроле. Ниједна заповед формално није могла бити спроведена док је претходно нису одобрили заповедник и комесар. За комесаре су често постављани људи који нису имали никакво војно образовање, али су они и поред тога заузимали изузетно високе војне и посебно политичке положаје. Комесар је заправо имао веће овласти и од свог заповедника; уколико је посумњао у његову оданост, могао га је сменити и по потреби ухапсити.

Након великих и тешких пораза која је претрпела Црвена армија 1942, ова политичка заповедна линија је укинута, па су политички комесари остали једино по пуковима и то као повереници за политичка питања и на нивоу армија које су имале Војне совјете у које су слани и политички комесари заједно с највишим официрима.

Војни комесар

Војни комесар или воинком (рус. ), био је службеник на челу војног комесаријата, подручних канцеларија које су се бавиле питањима мобилизације.

Комесари у НКВД

Све до краја 1930-их, припадници Народне Милиције и Унутрашње војске министарства унутрашњих послова (НКВД) нису имали никаквих званичних чинова и служили су се неким интерним правилима уместо уобичајене хијерархије. Од 1935. Милиција је утемељила свој посебни систем чинова, који је у многочему био преслик војних.

Тај систем је применила и новоутемељена тајна полиција Главна управа државне безбедности (ГУГБ, Главное управление государственной безопасности) од 1934. до 1943, иако су они за највише официре применили комесарске чинове уместо милицијских назива инспектор и директор.

Од 1943. Милиција је прешла на нови систем чинова по узору на Црвену армију. Уместо дотадашњих генералских чинова, почели су да се користе називи Комесар Милиције 3, 2, и 1. реда, иако су они по узору на војску имали стандардне чинове генерал-мајор, генерал-лајтнант и генерал-пуковник са припадајућим ознакама на униформи (еполетама). Ти комесарски чинови замењени су стандардним генералским 1975. године.

Политички комесари у Југославији (НОВЈ)

Одлука о увођењу политичких комесара у штабове партизанских јединица донесена је истовремено кад и одлука о подизању устанка, 4. јула 1941. године.

У Билтену Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда Југославије од 10. августа 1941. године, под тачком 15. каже се да је потребно да се штабови и заповедници партизанских одреда побрину за проверене и добре заповеднике и политичке комесаре.

На саветовању у Столицама септембра 1941. године утврђена је структура и организација Главних штабова, Штабова партизанских одреда и нижих заповедништва. Политички комесари су од тада постали обавезни од Главног штаба до штабова свих нижих постројби - до чете. На тај начин је уведено колективно руководство, тако да су штабови од тада углавном имали састав од четири особе: командант, политички комесар, заменик команданта и помоћник политичког комесара.

Политички комесари и њихови помоћници све до 24. априла 1944. године нису имали официрске чинове. Тада је Врховни штаб НОВ и ПОЈ донео Уредбу о звањима политичких комесара и њихових помоћника, који су добили одговарајуће рангове равне чиновима заповедника и њихових заменика.

Политички комесари, задржани су у организацији Југословенске армије и након завршетака Другог светског рата, све до 1. јуна 1953. године, када су укинути наредбом Врховног команданта ЈНА, маршала Јосипа Броза Тита.

Комесари у осталим земљама

Комесари су постојали и у мађарској Црвеној армији током социјалистичке револуције 1919. године, као и за кинеске револуције. Они су постојали и у шпанској републиканској армији. Током Другог светског рата функције комесара уведене су у партизанским јединицама; Албаније, Бугарске, Италије, а касније и у Грчкој (ЕЛАС), Кореји и Алжиру.

Остала значења

Назив (Комесар) постоји и данас у Британским оружаним снагама и Војсци Сједињених Америчких Држава: то је официр задужен за логистику и потпору војске који опскрбљује комесаријат ().

Високи комесар (фр. ) био је повереник Лиге народа за Данцинг између два светска рата. И данас међународне организације попут Уједињених нација имају тај назив за своје поверенике за посебне задатке.

Извори

1. R. Dupuy, Nouvelle histoire de la France contemporaine: La République jacobine (2005) pp. 156.

Види још

• Политички комесар