Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кичмењаци без вилица или безвиличари () је најпримитивнија класа кичмењака која немају неке од особина карактеристичне осталим кичмењацима,[4] као што су:
Безвиличари Временски распон: | |
---|---|
Lampetra fluviatilis | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Подтип: | Vertebrata |
Наткласа: | Agnatha Cope, 1889 |
Укључује | |
|
Овој класи припадају, односно, ова класа се дели на две поткласе:
Недавни молекуларни подаци, на основу рРНК[5] и мтДНК[6] као и ембрионских података[7] дају снажну подршку хипотези да су постојеће агнатани, циклостоме, монофилетске.[8]
Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне јегуљама од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. Кожа им је слузава и без крљушти обојена сиво - мрко. Дужине су до 1 . Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте.
Назив добиле према усном отвору који је, услед недостатка вилица, стално отворен и округао. У усном отвору се налазе многобројни рожни зубићи. Поред недостатка вилица ове животиње немају ни парне удове већ само једно недиференцирано непарно пераје у виду кожног набора који је изнутра подупрт хрскавичавим елементима. Унутрашњи скелет је представљен хордом () која је обавијена чврстом везивном опном. Поједини делови хорде су хрскавичави и метамерно распоређени. Лобања је врло просте грађе и састоји се од неколико хрскавичавих елемената. Одозго, на средини главе налази се само један носни отвор по чему се називају и (грч. = један; = нос). Мозак је петоделан и са њиме су у вези ендокрине жлезде: епифиза и хипофиза.
Шкрге се састоје од листића који леже у шкржним кесама. Срце се налази у перикардијуму и састоји од преткоморе и коморе. Црево је у облику праве цеви на којој нема желуца. Јетра је развијена док је панкреас у зачетку. Слезина не постоји, већ је уместо ње у зиду црева присутно лимфоидно ткиво. Излучивање врше парним мезонефросима чији се изводни канали изливају заједничким отвором који се налази иза аналног отвора.
Већина колоуста је одвојених полова. Полне жлезде су непарне и немају изводне канале па се полни продукти избацују у телесну дупљу да би у спољашњу средину биле избачене преко урогениталног синуса који се налази иза аналног отвора. Развиће се одвија метаморфозом преко ларве амоцетес (). Ларве се толико разликују од одрасле јединке да су раније биле описиване као засебна врста. Живе на дну заривене у песак по чему су и добиле име (грч. = песак; = лежати).
Велики број врста су ектопаразити риба. Помоћу рожних зубића се причвршћују за тело домаћина и помоћу језика, који служи као пумпа, сишу крв.
Циклостоми се деле на два реда:
Остракодерми су најстарији прапреци кичмењака познати у фосилном стању. Фосили се могу наћи у слојевима земље из периода од ордовицијума до девона. Као и њихови сродници колоусте нису имали парне удове и вилице. За разлику од колоуста имали су добро развијен кожни скелет, односно њихова кожа има коштане плочице или крљушти по чему су добили име (грч. = љуска, љуштура; = кожа). Снажно развијени коштани оклоп омогућио је њихову јако добру фосилизацију. То су биле слабо покретне животиње, лоши пливачи које су већину живота проводиле на дну слатких вода. Скелет им је био хрскавичав. Деле се на четири реда: остеостраци (), анаспида (), хетеростраци (), и целолепида ().
Филогенија заснована на раду: Mikko Haaramo и Delsuc et al.[9][10]
Vertebrata/ |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Craniata |
Нова филогенија из Miyashita et al. (2019) сматра се компатибилним са морфолошким и са молекуларним доказима.[11]
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.