Remove ads
Кефалонија (грч. ) је грчко острво које припада групи Јонских острва. То је по површини највеће острво овог архипелага.[1] У управној подели грчке Кефалонија припада истоименом округу Кефалонија. Главно и највеће место острва и целе префектуре је град Аргостоли.[2]
Округ Кефалонија је успостављен 2011. године на делу некадашње префектуре. Она се састоји из једне општине, општине Кефалонија, која обухвата острво Кефалонију и околна острвца и хриди.
Remove ads
Вјерује се да је острво названо према митолошкој фигури Кефалу. Постоји вјеровање да назив потиче због изгледа острва па се назива и „острво са главом“ (грч. - глава).
Кефалонија је највеће острво из групе Јонских острва. Укупна површина острва је 904 . Острво је одвојено од блиске и мање Итаке на истоку каналом дужине 8,5 а ширине од 2 до 4,8 . Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га већи (источни) и мањи (западни) део. Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је Енос са највишим врхом на 1.628 н. в. Постоји и неколико малих плодних долина.
Клима на острву је средоземна са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама. Биљни и животињски свет је особен за Средоземље. Гајене културе се гаје у неколико малих долина - маслина, винова лоза, агруми, поврће и воће. Коринтско грожђе нарочито добро успева на Левкасу, Итаки, Кефалонији, Закинтосу и Китири. Ту постоје повољни услови за њено гајење, односно тло је суво и каменито кречњачко, а клима је топла и сува током лета. Од коринтског грожђа се добија и познато суво грожђе које је главни пољопривредни производ и извозни артикл. Од винове лозе се прави и вино које се такође извози.[3]
Remove ads
Острво је насељено од другог миленијума п. н. е. У микенском периоду било је седиште области Кефалоније. Римљани су освојили острво у другоме веку п. н. е., а касније је постала део Византијског царства. Нормани су владали Итаком у 12. и 13. веку, а потом је, после кратке владавине Турака, 1500. дошла у руке Венеције.[1] Кефалонију су затим окупирали Французи крајем 18. века, а 1809. освојили су је Британци. Ослобођена је 1864. и припојена савременој Грчкој.
Највећи део архитектуре острва уништен је у земљотресу 1953.
Remove ads
Становништво острва данас броји близу 40.000 (по попису из 2001. г. 36.404 ст.). До 20. века број становника је био око 10.000, а у току века је брзо растао. У погледу становништва, то је једно од најбрже растућих области Грчке, са стопом раста од 35% до 40% током 1990-их. Аргостоли је место у коме живи трећина становништва острва и много страних досељеника (туристи и радници у туризму). Ликсури је друго по величини насеље на острву. Ова два градића обухватају скоро две трећине становништва целог острва.
Remove ads
Поглед на Аргостоли
Светионик, Аргостоли
Манастир Св. Герасима
Звоник манастира Св. Герасима
Поглед на Итаки
Асос, увала
Фискардо
Каравадос
Плажа
Плажа(Xi Beach)
Плажа Миртос
Плажа Петани
Аеродром Кефалонија
Лагуна Коутавос
Кућа у венецијанском стилу
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads