Караван

Караван (перс. [kārwān] — ’трговачка заштита’) јесте поворка, група путника, трговаца или ходочасника, који др ради узајамне помоћи и веће сигурности крећу заједно у дугим колонама, устаљеним караванским путевима кроз пусте и неретко од нападача угрожене крајеве. Сваки караван има свог вођу (караван-баша). Терет обично носе животиње (камиле или коњи) прилагођене терену кроз који се пролази. Уз караванске путеве налазе се свратишта за одмор и преноћиште. Од давнина каравани су били уобичајени у Средњој Азији и Северној Африци, где су путници и роба често били угрожени од друмских разбојника. Познати су каравански путеви са великим прометом од Ташкента до Пекинга, затим од Авганистана до Индије. Познат је био и каранавски пут тамњана са југа Арабије до Средоземног мора. У Африци се још и данас формирају каравани за пренос кухињске соли у Нигеру од оазе Билма до најближих насељених места.

На Балкану у историји трговине у средњем веку била су позната караванска путовања под именом (лат. — ’коњички одред’, касније ’телесна стража’). Реч караван' се употребљава од 14. века. Роба се преносила товарним коњима. Од 1300. године караванска путовања су нормирана среским статутима. Вођу каравана (лат. ) именовало је градско веће у Дубровнику и Котору. Најпознатији каравански путеви у то време на Балкану били су од Дубровника до Босне и Србије, затим Сплит—Сарајево, а преко Балкана је ишао и трговачки пут (нарочито памук) из Македоније и турских покрајина за Француску. Караванско преношење робе задржало се све до друге половине 19. века, до увођења железнице.

Поред трговачких каравана постоје и ходочаснички каравани који су служили за заштиту ходочасника на њиховом путу ка светим местима (нпр. Мека, Медина) на хаџилуку. Најпознатији такви каравани полазили су из Каира и Дамаска.

Караван

Литература

Спољашње везе

Wikiwand - on