From Wikipedia, the free encyclopedia
Канаванова болест је ретко дегенеративно обољење нервних ћелија мозга, а најчешће се јавља код Ашкеназа (европских Јевреја).[1] То је врста обољења из групе генетских поремећаја званих леукодистрофије.
Канаванова болест | |
---|---|
ЦТ мозга блесника са Канавановом болешћу | |
Дијагностички метод | клиничке слике, прегледи, лабораторијске анализе, компјутеризоване томографије и нуклеарне магнетне резонанце |
Прогноза | блаже варијанте поремећаја немају никакав утицај на животни век, док код озбиљнијих типова може да буде променљив |
У питању је наследна болест (ген на хромозому 17), а наслеђује се аутозомно рецесивно. Канаванова болест настаје услед недостатка ензима аспартацилазе и последичног накупљања -ацетиласпартичне киселине у мозгу, што узрокује оштећење беле мождане масе и стварање сунђерастог ткива..[2]
Болест је први пут описана 1931. године од стране америчког лекара Миртела Канавана (енгл. ) и по њему је и добила име.[3]
Симптоми почињу још у првој години живота. Прво се примећује неправилно држање главе детета. Поремећен је тонус свих мишића (постоји или укоченост или млитавост), нагло се повећава обим главе и настаје макроцефалија (увећана глава). Јављају се проблеми са узимањем хране која се враћа кроз нос (назална регургитација), присутни су губитак вида и слуха, епилептички напади итд. Оболела деца не могу да пузе, седе, ходају и причају. Временом могу да се јаве парализа, ментална ретардација и потпуно слепило. Већина деце не живи више од десет година, мада неки појединци доживе и тинејџерске године или чак одрасло доба.[1]
Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, прегледа, лабораторијских анализа, компјутеризоване томографије и нуклеарне магнетне резонанце. Иначе, болест се може дијагностиковати и пренатално.
Не постоји специфичан вид терапије, односно она је симптоматска и супортивна.[1]
Канаванова болест се наслеђује аутозомно рецесивно. Када су оба родитеља носиоци, шанса да имате оболело дете је 25%. Генетско саветовање и генетско тестирање препоручују се породицама са два родитеља носиоца.[4]
Канаванова болест је узрокована дефектним ASPA геном који је одговоран за производњу ензима аспартоацилазе. Смањена активност аспартоацилазе спречава нормалан разградњу Н-ацетил аспартата, при чему накупљање Н-ацетиласпартата или недостатак његовог даљег метаболизма омета раст мијелинске овојнице нервних влакана мозга. Мијелински омотач је масни омотач који окружује нервне ћелије и делује као изолатор, омогућавајући ефикасан пренос нервних импулса.[5]
Канаванова болест обично резултира смрћу или развојем стања опасних по живот до десете године, иако је очекивани животни век променљив,[6] и веома зависи од специфичних околности.[7] С друге стране, чини се да блаже варијанте поремећаја немају никакав утицај на животни век.[8]
Иако се Канаванова болест може јавити у било којој етничкој групи, она углавном погађа људе источноевропског јеврејског порекла са око један од 40 (2,5%) појединаца источноевропског (ашкенаског) јеврејског порекла који је носилац.[9]
Канаванову болест је први пут описала 1931. Миртел Канаван.[10] Године 1931. написала је рад у коме се расправљало о случају детета које је умрло са 16 месеци и чији је мозак имао сунђераст бели део. Канаван је први идентификовала овај дегенеративни поремећај централног нервног система, који је касније назван „Канаванова болест“.[11]
Истраживање које укључује суплементацију триацетина показало је обећање на моделу пацова.[12] Триацетин, који се може ензимски цепати да би се формирао ацетат, улази у мозак лакше него негативно наелектрисани ацетат. Дефектни ензим код Канаванове болести, аспартоацилаза, претвара Н-ацетиласпартат у аспартат и ацетат. Мутације у гену за аспартоацилазу спречавају разградњу Н-ацетиласпартата и смањују доступност ацетата у мозгу током развоја мозга. Суплементација ацетатом помоћу триацетина треба да обезбеди ацетат који недостаје тако да се развој мозга може нормално наставити.[12]
Тим истраживача на челу са Паолом Леоне са Универзитета за медицину и стоматологију у Њу Џерсију, испробао је процедуру која укључује уметање шест катетера у мозак који испоручују раствор који садржи 600 до 900 милијарди пројектованих вирусних честица. Вирус, модификована верзија адено-асоцираног вируса, дизајниран је да замени ензим аспартоацилазу.[13] Деца која су до сада лечена овом процедуром су показала значајна побољшања, укључујући раст мијелина, са смањеним нивоима Н-ацетил-аспартатног токсина.[14]
Тим истраживача Медицинског факултета Универзитета у Масачусетсу ради на развоју рААВ засноване и оптимизоване терапије замене гена, која би путовала преко крвно-мождане баријере.[15][16]
Истраживачи су открили прве инхибиторе Н-ацетилтрансферазе налик лековима.[17]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.