57. избори за председника САД From Wikipedia, the free encyclopedia
Председнички избори у САД 2012. су одржани 6. новембра 2012. године. То су били 57. председнички избори. На овим изборима победио је Барак Обама коме је ово други председнички мандат. Он је добио 332 гласа у Колегијуму изборника, док је његов главни противкандидат Мит Ромни, ког је предложила Републиканска странка, добио 206 гласова изборника.
 | |||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||
538 чланова Изборничког колегијума 270 гласова потребно за победу | |||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Излазност | 54.9%[1]  3.4% | ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||
 Резултати избора: Црвена боја означава савезне државе у којима је победио Ромни, Плава боја означава савезне државе у којима је победио Обама. | |||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||
Заједно са председничким изборима одржани су и избори за Сенат, где је бирана једна трећина сенатора, и избори за Представнички дом на којима су бирани чланови 113. сазива. Такође одржани су и избори за једанаест гувернера савезних држава САД као и за већи број законодавних тела савезних држава.
Барак Обама је 2008. на председничким изборима победио кандидата Републиканске странке Џона Мекејна а Демократска странка је освојила већину у оба дома Конгреса. Главна тема током предизборне кампање 2008. била је жеља америчке јавности за променом политике одлазећег председника Џорџа В. Буша. Привредне теме и унутрашња политика су такође била главна питања, нарочито током последњих месеци кампање и доласка економске кризе 2008.
Барак Обама је током свог мандата потписао два закона за подстицај привреде – Закон о америчкој обнови и реинвестирању из 2009. (енгл. ) и Закон о ослобађању од пореза, осигурању од незапослености и стварању радних места из 2010. (енгл. ).
Као председник он је такође потписао и Закон о заштити пацијената и приступачној здравственој заштити (енгл. ), Дод-Френков закон о реформи Вол Стрита и заштити потрошача (енгл. ) и Закон о забрани дискриминације хомосексуалаца у оружаним снагама САД (енгл. ). Потписао је и Нови СТАРТ програм о контроли наоружања са Русијом, почео је да постепено повлачи трупе из Ирака и да повећава број америчких војника у Авганистану. Подстакао је стварање зоне забрањеног лета преко Либије а 1. маја 2011. је наредио извођење војне операције која је као исход имала убиство Осаме бин Ладена у Пакистану.
На изборима 2010. демократе су поражене од републиканаца и на националном нивоу и у савезним државама. Републиканци су добили већину у Представничком дому. Кандидати и гласачи су се 2010. усмерили на погоршано стање економије и на економску политику Обамине администрације и Конгреса. Усвајање контроверзног Закона о заштити пацијената и приступачној здравственој заштити је такође допринело смањењу поверења у Конгрес, посебно у демократе, као и забринутост око пореских стопа и рекордног буџетског дефицита.[2] Мобилизацији републиканских гласача знатно је допринео и Покрет Чајанка, који заступа квази либертаријанске погледе. Истраживања јавног мњења током 2011. су показала да су Американци и даље незадовољни радом владе али су такође незадовољни и Републиканском странком.[3] Уопште узевши, иако је већина Американаца сматрала да Обама нема добар план за стварање радних места, они су Конгресу мање веровали да је у стању да то уради.[4][5] Буџетска криза, иако је превазиђена сложеним договором између обе странке, још је више смањила подршку Бараку Обами али и републиканцима у Конгресу и Покрету чајанка.[6][7]
Као резултат пописа у САД из 2010. дошло је до промене гласова Колегијума изборника за председничке изборе од 2012. до 2020.[8]
|
Државе у којима су победиле демократе
|
Савезне државе у којима су победили републиканци
|
Остале савезне државе
|
Осам савезних држава (Аризона, Вашингтон, Јужна Каролина, Јута, Невада, Тексас, Флорида, Џорџија) су повећале број гласова изборника на основу пописа из 2010. Десет савезних држава (Ајова, Илиноис, Луизијана, Масачусетс, Мисури, Мичиген, Њу Џерзи, Њујорк, Охајо, Пенсилванија) има мањи број гласова изборника у односу на претходне изборе. На основу ових промена у Колегијуму изборника може се закључити да би Демократска странка имала шест изборничких гласова у савезним државама у којима су победили Ал Гор, Џон Кери и Барак Обама на трима претходним изборима. За разлику од њих Републиканска странка би имала шест гласова више у савезним државама у којима су победили Џорџ В. Буш и Џон Макејн. До промене у броју изборника није дошло у преосталим савезним државама у којима је већина гласача гласала и за демократског и за републиканског кандидата на трима претходним изборима. Током 2011. неколико савезних држава је донело нове законе којима се успротивила Демократска странка тврдећи да су они донети са циљем да се ојача позиција републиканаца на председничким изборима. Флорида, Џорџија, Охајо,[9] Тенеси и Западна Вирџинија су скратили период раног гласања, док су Флорида и Ајова забраниле свим бившим осуђеницима да гласају. Канзас, Јужна Каролина,[10] Тенеси, Тексас[11] и Висконсин[12] су почели да захтевају од гласача да се идентификују са исправама које је издала влада пре него што гласају. Обама, и Демократска странка су се борили против многих нових закона савезних држава,[13] а бивши председник Бил Клинтон их је осудио, рекавши, „У мом животу, никада откако смо се решили таксе за гласање и наслеђа Џима Кроа, организовани покушај да се ограничи право гласа који видимо данас“.[14] Он је рекао да би ови потези могли да одузму право гласа великом броју либерално опредељених људи, студентима, црнцима и латиноамериканцима.[15][16] Магазин Ролинг Стоун је критиковао Амерички савет за промену закона (енгл. ) због залагања за усвајање ових закона.[13] Пенсилванија је предложила нови план којим би био промењен начин одабира чланова Колегијума изборника од модела по ком победник све добија, до модела где би савезна држава била подељена на више изборних јединица.[17] Место гувернера и оба дома у Пенсилванији контролишу републиканци па је овај потез виђен као покушај спречавања реизбора Барака Обаме.[18][19][20]
Обе главне партије организују избор за председничку номинацију. Процес номинације се састоји од примарних избора (енгл. ) и састанака чланова партије (енгл. ), који се одржавају у свих 50 савезних држава, дистрикту Колумбија, на Гваму, Порторику, Америчким Девичанским Острвима, Америчкој Самои и Северним Маријанским Острвима. Победник на примарним изборима у савезној држави обично добија број делегата сразмеран проценту гласова које је добио. У великом броју савезних држава, када је избор кандидата Републиканске странке, сви делегати из савезне државе припадају победнику. У Демократској странци високо рангирани чланови, познати као суперделегати, добијају по један глас на конвенцији. Кандидат који има већину делегата на крају примарних избора је одређен као претпостављени кандидат док га странка званично не номинује. То се обавља на националној конвенцији.
 | ||||||||||||||||||||||||||||
| Барак Обама | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| за председника | ||||||||||||||||||||||||||||
 | ||||||||||||||||||||||||||||
| Председник Сједињених Америчких Држава
(2009–2017) | ||||||||||||||||||||||||||||
 | ||||||||||||||||||||||||||||
 | ||||||||||||||||||||||||||
| Мит Ромни | ||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| за председника | ||||||||||||||||||||||||||
 | ||||||||||||||||||||||||||
| Гувернер Масачусетса
(2003–2007) | ||||||||||||||||||||||||||
 | ||||||||||||||||||||||||||
Ови кандидати су учествовали у дебатама али су одустали од кампање.
Ове особе су се кандидовале за номинацију Републиканске странке али нису позване да учествују у дебатама.
Кандидати који су одустали:
Кандидати који су одустали:
| Кандидат (партија) | Освојени изборници | Освојене државе | Број гласова | % | |
|---|---|---|---|---|---|
| Обама (Демократска странка) | 332 | 26+DC | 63.467.689 | 50,70% | |
| Ромни (Републиканска странка) | 206 | 24 | 59.645.517 | 47,65% | |
| Џонсон (Либертаријанска странка) | 0 | 0 | 1.230.730 | 1,00% | |
| Стајн (Зелена странка) | 0 | 0 | 441.737 | 0,35% | |
| Остали | 0 | 0 | 392.140 | 0,30% | |
| Укупно | 538 | 51 | 125.177.813 | 100,00% | |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
