Жижак

From Wikipedia, the free encyclopedia

Жижак
Remove ads

Жишци су тврдокрилци, тачније оне које припадају суперфамилији Curculionoidea. Они су биљоједи, обично мали, мањи од 6mm. Познато је око 97.000 врста жижака. Припадају неколико породица, од којих је већина у породици Curculionidae (прави жишци). Неки други тврдокрилци, иако нису у блиском сродству, такође носе назив "жижак", као што је Stegobium paniceum, који припада породици Ptinidae.

Укратко Жижак, Научна класификација ...
Remove ads

Многи жишци се сматрају штеточинама због њихове способности да оштете и убију усјеве. Sitophilus granarius оштећује ускладиштене житарице. Жижак (Anthonomus grandis) напада усјеве памука; они полажу своја јаја у памучне куглице, а ларве једу памук да би могле изаћи. Остали жишци се користе за биолошку контролу инвазивних биљака.

Неки жилави имају способност да лете, као што је пиринчани жижак (Sitophilus oryzae).[1][2]

Једна врста жижака ,Austroplatypus incompertus, показује еусоцијалност, један од ријетких инсеката поред Hymenoptera и Isoptera.

Remove ads

Таксономија

Будући да у таквој разноликости постоји много врста, виша класификација жижака је у стању флукса. Углавном се дијеле на двије главне подјеле, Orthoceri или примитивне жишке, и Gonatoceri или праве жишке (Curculionidae). Елвуд Цимерман је предложио трећу подјелу, Heteromorphi, за неке прелазне облике.[3] Примитивни жишци се разликују по томе што имају равне антене, док прави жишци имају лактиране (геникулиране) антене. Лакт се јавља на крају стабла (први сегмент антене) у правим жишцима, а стабло је обично много дужи од осталих сегмената антене. Постоје неки изузеци. Nanophyini су примитивни жишци (са веома дугачким трохантама), али имају дуга стабла и геникулате антене. Од правих жижака, Gonipterinae и Ramphus имају кратка стабла и са кратким лактом или без лакта.

Најновији систем класификације на породице је представио Кушел,[4] са допуном од Марвалдија и др.,[5] и постигнут је анализама. Прихваћене породице су примитивни жишци Anthribidae, Attelabidae, Belidae, Brentidae, Caridae, и Nemonychidae, и прави жишци Curculionidae. Већина других породица жижака је деградирана на подфамилије или племена. Показало се да развиће врсте прати кораке у еволуцији биљака на којима се храни жижак; могу варирати у боји од црне до свијетлосмеђе.

Неке од особина које се користе за разликовање породица жижака су:

Лабрум је видљив као посебан сегмент за клипусAnthribidae, Nemonychidae
Антена има лакатвећина Curculionidae, Nanophyini (Apioninae)
Трокантерс (сегмент између coxae и фемора) је дуг као или дужи од coxaeApioninae укључујеNanophyini
Предње тибије са чешљем setae у апикалном жлебу насупрот тарзалној артикулацијиBelidae
Elytra striate (са уздужним браздама или жлебовима)Brentidae, Curculionidae, Rhinorhynchinae
Рострум кратак и широкAnthribidae, неке Curculionidae (неке Brachycerinae укључујући Ithycerus (New York weevil), Scolytinae и Platypodinae).
Дугачке горње вилице и избочине (видљиве одозго на врху рострума)Anthribidae, Nemonychidae
Абдоминални тергити 6 и 7 без спираклиCaridae
Гуларни шав (на вентралном делу главе) једноструки, не дуплиAttelabidae, Brentidae, Curculionidae.
Remove ads

Сексуални диморфизам

Rhopalapion longirostre показује екстремни случај полног диморфизама. Рострум (кљун) код женке је двоструко дужи, а површина му је глађа него код мужјака. Женка буши канале за полагање јаја у пупољке Alcea rosea. Према томе, диморфизам се не приписује сексуалној селекцији. То је одговор на еколошке захтјеве полагања јаја.[6]

==Филогенија==Филогенетско стабло

Филогенија Curculionoidea је базирана на 18S рибозомској ДНК а морфолошки подаци су дати у наставку:[5]

Nemonychidae

Anthribidae

Belidae

Attelabidae

Caridae

Brentidae

Curculionidae

Remove ads

Галерија

Референце

Loading content...

Литература

Loading content...

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads