Едвард Телер

Мађарско-амерички нуклеарни физичар From Wikipedia, the free encyclopedia

Едвард Телер

Едвард Телер (енгл. ; Будимпешта, 15. јануар 1908Станфорд, 9. септембар 2003) је био амерички физичар мађарског порекла. Радио у атомској лабораторији у Лос Аламосу и сматра се изумитељем америчке хидрогенске бомбе.[1][2] Телер је такође дао допринос Томас-Фермијевој теорији, претечи теорије густинске функционалности, стандардном савременом алату у квантно механичком третману сложених молекула. Године 1953, заједно са Николасом Метрополисом, Аријаном Розенблах, Маршалом Розенблах и његовом супругом Августом Телер, Телер је коаутор рада који је стандардно полазиште за примену Монте Карло методе на статистичку механику.[3]

Укратко Едвард Телер, Датум рођења ...
Едвард Телер
Thumb
Едвард Телер 1958. као директор Националне лабораторије Лоренс Ливермор
Датум рођења(1908-01-15)15. јануар 1908.
Место рођењаБудимпешта, Аустроугарска
Датум смрти9. септембар 2003.(2003-09-09)(95 год.)
Место смртиСтанфорд, САД
Пољефизика

ПотписThumb
Затвори

Као Јеврејин емигрирао је у САД 1930. године, и био је један од првих чланова пројекта Менхетн који је покренут са циљем развијања атомске бомбе. У овом периоду се снажно залагао за развој оружја базираних на фузијској реакцији. Након признања о контроверзној улози у свједочењу против колеге Роберта Опенхајмера доживио је осуду јавности, али је и даље имао подршку владе САД и војног врха. Био је кооснивач Националне лабораторије Лоренс Ливермор, и био је директор те институције, као и заменик директора многе године.

У каснијим годинама постао је познат по свом залагању за контроверзна технолошка рјешења и за цивилне и војне сврхе, а нарочито је познат његов предлог да се употреби термонуклеарна експлозија да би се ископало археолошко пристаниште на Аљасци. Био је и заговарач Реганове одбрамбене стратегије, иако су га касније оптуживали за нереалне најаве могућности будућих оружја.

Младост и рад

Thumb
Телер у младости

Едвард Телер је рођен 15. јануара 1908. у Будимпешти, Аустроугарска, у јеврејској породици. Његови родитељи су били Илона, пијанисткиња, и Макс Телер, адвокат.[4] Школовао се у лутеранској гимназији Фасори, затим у гимназији Минта (Модел) у Будимпешти. Мада јеврејског порекла, касније у животу Телер је постао агностички Јевреј. „Религија није била проблем у мојој породици”, касније је написао, „заиста, о томе се никада није разговарало. До моје једине верске обуке је дошло јер је Минта захтевала да сви ученици похађају часове у својим религијама. Моја породица је славила један празник, Дан помирења, када смо сви постили. Ипак, мој отац се молио за своје родитеље суботом и на све јеврејске празнике. Идеја Бога коју сам упијао била је да би било дивно да постоји: Очајнички нам је требао, али га нисмо видели током много хиљада година.”[5] Као и Алберт Ајнштајн и Ричард Фајнман, Телер је касно проговорио. Он је развио способност говора касније од већине деце, али се веома заинтересовао за бројеве, те би забаве ради рачунао велике бројеве у глави.[6]

Телер је отишао из Мађарске у Немачку 1926. године, делом и због дискриминаторне владавине под режимом Миклоша Хортија. Политичка клима и револуције у Мађарској током његове младости улиле су у Телера дуготрајни анимозитет према комунизму и према фашизму.[7]

Од 1926. до 1928. године, Телер је студирао математику и хемију на Универзитету у Карлсруеу, где је дипломирао хемијско инжењерство. Једном је изјавио да је особа која је одговорна за то што је постао физичар био Херман Марк, који је био гостујући професор,[8] након што је чуо предавања о молекуларној спектроскопији где му је Марк јасно ставио до знања да су нове идеје у физици радикално мењале границе хемије.[9] Марк је био стручњак за хемију полимера, поље које је од суштинског значаја за разумевање биохемије. Марк га је исто тако подучио и о водећим открићима у квантној физици које је направио Луј де Број, између осталих. Та изложеност коју је добио на Марковим предавањима мотивисала је Телера да пређе на физику.[10] Након што је обавестио свог оца о намери да промени смер студија, његов отац је био толико забринут да је отпутовао да га посети и разговара са његовим професорима у школи. Док је диплома хемијског инжењерства била сигуран пут до добро плаћеног посла у хемијским компанијама, није постојао тако јасан пут до каријере са дипломом физике. Он није био упућен у разговоре које је његов отац водио са његовим професорима, али исход је био да је добио очеву дозволу да постане физичар.[11]

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.