Дубовац (Ковин)

За другу употребу, погледајте страницу Дубовац.

Дубовац је село у Србији у општини Ковин у Јужнобанатском округу насељено на јужном рубу Делиблатске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава. Надморска висина села је 59 м. Село је настало 1323. године и то на другој локацији од данашње, на самој обали Дунава. Становника, према попису из 2011. године има 1188, већином Срби, мада има и значајан број Рома. Кроз Дубовац пролази регионални пут Ковин-Бела Црква. Поред Дубовца је познато викендашко насеље Слатина, на самој обали Дунава.

Дубовац
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковин
Становништво
— 2011.	1188
— густина	13*/
Географске карактеристике
Координате	44° 47′ 26″ С; 21° 12′ 16″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	59
Површина	108,6* 2
Дубовац Дубовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26224
Позивни број	013
Регистарска ознака

Географски положај

Дубовац — је смештен на јужном рубу ниске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава, на 59 метара надморске висине. Кроз насеље пролази регионални пут Ковин — Бела Црква, а повезан је и са Кајтасовом, Гребенцом и Шушаром. Ниска пешчара представља последњи, периферни део Делиблатске пешчаре, на којој се јављају дине и удолине, чија се апсолутна висина креће 8-10 метара а дужина 100-450 метара.

Историја

Простирање Дубовачко-жутобрдске културе

У Бронзаном добу је на овом подручју постојала Дубовачко-жутобрдска археолошка култура, названа према овом насељу.

Шумарак је добио статус насеља 1947. године. Три километра северно од села основали су ковинци 1893. године виноградарску колонију "Емануелтелеп". Колонисти су били Мађари и Немци. За време рата ова колонија је пропала. Он, у ствари, представља већу скупину салаша и виноградских кућа — викендица, које се налазе на рубу високе пешчаре. Под називом Емануелтелеп забележен је први пут 1893. године, а имао је 92 становника. Године 1916. забележен је под називом Емануеловац. Од 1929. до 1946. године назива се Мали Дубовац, а од 1946. до 1947. године поново Емануеловац. Назив Шумарак и статус насеља добија 1947. године.

Дубовац је веома старо насеље. Стари Дубовац није био на садашњем месту, већ је био поред самог Дунава. Предмети нађени у гробовима тог насеља указују на грчки утицај који је доспео из одређених грчких црноморксих колонија. Први писани помен датира из 1323. године када је Дубовац забележен као утврђене ковинске жупаније. Током 15, 16. и 17. века био је неколико пута уништаван, али због повољности положаја поново је подизан. Турци су га приликом свог повлачења уништили и спалили, тако да је након њиховог протеривања у Дубовцу забележено само 11 домаћинстава, да би убрзо потпуно опустео. На мапи 1723. и 1725. године означен је као ненасељен. Већ 1749. године означен је као насељено место са 54 домова. Од 1761. године припадао је панчевачком округу, а 1765. године приликом успостављања Војне границе припојен је и Дубовац. У овом периоду доселио се известан број Немаца. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је било српско.^[1]

Године 1827. имао је 631 православног и 20 католичких становника. Српски батаљон је додељен 1838. године, а српска регимента 1845. године. Девет година касније припојен је Делиблатској компанији. Темишварској жупанији припао је 1873. године. Православна црква изграђена 1870. године, а 1874. године формирано је кредитно удружење.^[2] Систематски списак се врши од 1869. године када је Дубовац имао 674 становника, а по попису из 2002. године 1283 становника. У етничком саставу становништва најбројнији су Срби Роми.

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.
Становника	674	819	964	1167	1501

Село

Црпна станица Дубовац

Дубовац је мање насеље ковинске општине, са прилично кривудавим улицама, што је последица стихијског грађења. Због тога се он незнатно разликује од већине насеља ковинске општине.

Зграда основне школе „Предраг Кожић“ подигнута је 1955. године и има фискултурну салу. Дубовац има библиотеку, здравствену станицу, Добровољно ватрогасно друштво Ловачко друштво „Јелен“ и ФК „Јединство“. Основна делатност пољопривреда, и то ратарство и сточарство. Велика пажња у последње време је посвећена туризму (ловном и риболовном) због близине Дунава и Делиблатске пешчаре.^[3]

Демографија

У насељу Дубовац живи 943 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (35,8 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 373 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,44.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.615 1953. 1.641 1961. 1.677 1971. 1.675 1981. 1.598 1991. 1.469 1.338 2002. 1.283 1.458 2011. 1.188

Етнички састав према попису из 2002.‍[5] Срби    1.078 84,02% Роми    111 8,65% Мађари    28 2,18% Југословени    19 1,48% Румуни    14 1,09% Немци    7 0,54% Чеси    3 0,23% Македонци    3 0,23% Хрвати    2 0,15% Црногорци    1 0,07% непознато    3 0,23%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	0			0
80+	4			15
75—79	19			21
70—74	29			41
65—69	32			44
60—64	30			39
55—59	20			32
50—54	48			38
45—49	37			29
40—44	50			32
35—39	56			47
30—34	48			45
25—29	44			40
20—24	36			34
15—19	43			50
10—14	62			49
5—9	40			44
0—4	47			38
Просек :	35,8			39,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 386 415 429 408 423 400 373

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 60 81 64 63 44 36 20 4 1 0 3,44

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	496	195	252	25	22	2
Женски	507	124	254	111	17	1
УКУПНО	1.003	319	506	136	39	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	280	182	2	0	29
Женски	94	56	0	0	15
УКУПНО	374	238	2	0	44
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	30	5	5	9
Женски	0	0	4	2	1
УКУПНО	1	30	9	7	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	4	3	3
Женски	0	1	2	6	3
УКУПНО	0	3	6	9	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	3
Женски	2	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	5

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Дубовац, на којој се налазе два насеља, Дубовац и Шумарак.

Референце

1. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
2. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. 978-86-85075-04-9.
3. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
• Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
• Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Мапа и раздаљине до најближих насеља