From Wikipedia, the free encyclopedia
Дорис Лесинг, право име Дорис Меј Тајлер (енгл. ; Керманшах, 22. октобар 1919 — Лондон, 17. новембар 2013)[1] била је британска прозна књижевница. Добитница је Нобелове награде за књижевност 2007.
| Дорис Лесинг | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 22. октобар 1919. |
| Место рођења | Керманшах, Иран |
| Датум смрти | 17. новембар 2013. (94 год.) |
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Награде |  Нобелова награда за књижевност |
| Званични веб-сајт | |
| Dominican Convent High School | |
Шведска академија ју је у објашњењу за доделу награде описала као писца: „епског наративног дара о женском искуству, која са скептицизмом, страшћу и визионарском снагом посматра цивилизацију која је подељена“[2]. Са 87 година живота, Дорис Лесинг је најстарија добитница ове најпрестижније награде за књижевност која вреди 10 милиона шведских круна (око 1,8 мил. евра). Награда јој је уручена у Лондону, јер из здравствених разлога није отпутовала на церемонију у Стокхолму.
Рођена је као Дорис Меј Тејлор 1919. у Керманшаху, у Иран[3] (тада Персија) где је њен отац радио као банкарски службеник. Детињство и младост је провела у британској колонији Јужна Родезија, на територији данашњег Зимбабвеа. Породица се тамо настанила са намером да господари плантажама кукуруза, што се није показало као добар пословни потез. Похађала је католичку школу у Солсберију. Године 1937. Дорис се преселила у Солсбери да ради као телефонска оператерка, а убрзо се удала за свог првог супруга, државног службеника Френка Висдома, са којим је имала двоје деце (Џон, 1940–1992, и Џин, рођена 1941), пре краја брака 1943[4] Лесинг је напустила породичну кућу 1943. године, остављајући двоје деце на бригу оцу. Преселила се у Енглеску 1949. и тада је написала свој први роман „Трава пева“ ().
Двадесет и првог августа 2015, тајни досије о Лесингу у пет томова који су сачиниле британске обавештајне агенције, MI5 и MI6, објављен је[5] и смештен у Национални архив . Досије, који садржи документе који су делимично редиговани, показује да је Лесинг била под присмотром британских шпијуна око двадесет година, од раних 1940-их па надаље. Њена повезаност са комунизмом и њен антирасистички активизам су наводно[6] разлози интересовања тајне службе за њене активности.
Лесинг је одбила дамску титулу (DBE) 1992. године као част повезану са непостојећим Царством; она је претходно одбила OBE 1977.[7] Касније је прихватила именовање за члана Ордена части крајем 1999. године за истакнуту службу нацији.[8] Такође ју је Краљевско књижевно друштво именовало за чланство.[9]
Током касних 1990-их Лесинг је имала мождани удар,[10] који ју је спречио да путује током каснијих година.[11] Још увек је могла да похађа позориште и оперу.[10] Почела је да фокусира свој ум на смрт, на пример питајући се да ли би имала времена да заврши нову књигу.[12][10] Умрла је 17. новембра 2013. године, у доби од 94 године, у свом дому у Лондону,.[1][13][14][15][16] надживела је своја два сина а њу је надживела кћи Џин, која живи у Јужној Африци.[17]
Њено најзначајније дело је роман из 1962. „Златна бележница“ ().
Књижевни опус Дорис Лесинг се може поделити у три фазе. Током комунистичке фазе (1944–56) радикално је писала о друштвеним питањима, теми којој се вратила у Добром терористи (1985). Први роман Дорис Лесинг, Трава пева, као и кратке приче касније прикупљене у Афричким причама, смештени су у Јужну Родезију (данас Зимбабве) где је она тада живела.[18] Затим је уследила психолошка фаза од 1956. до 1969. године, која укључује дела Златну свеску и квинтет „Деца насиља”.[19] Трећа фаза је била суфијска фаза, коју је истраживала у својим 70-им годинама, и у низу научнофантастичних (или како је она то радије рекла "свемирска фантастика") романа и новела Canopus in Argos.[20]
После суфистичке фазе, Лесинг је комбиновала сва три наведена књижевна приступа. Неки критичари посматрају њено дело као феминистичку литературу, док сама књижевница то негира. У прози најчешће износи искуства из Африке.
Ово траје већ 30 година. Добила сам све награде у Европи, баш све, па сам одушевљена због тога. То је ројал флеш
— Реакција Дорис Лесинг на вест о додели Нобелове награде
У мају 2008. изјавила је да се Нобелова награда за њу претворила у „праву катастрофу“[21]. Наиме, тврди да је престала да пише откад је добила ову награду и да уместо тога само даје интервјуе. Упозорила је младе писце да користе свој таленат, јер он брзо нестаје.
Са петнаест година Лесинг је почела да продаје своје приче часописима.[22] Њен први роман, Трава пева, објављен је 1950.[23] Дело које је привукло њену међународну пажњу била је Златна свеска, објављено 1962.[24] До своје смрти објавила је више од 50 романа, неки под псеудонимом.[25]
Романи
Оперски либрето
Стрип
Драма
Збирке поезије
|
Збирке приповетки
Аутобиографска дела и мемоари
Друга дела
|
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
