Дејвисов пролаз (енгл., фр.) је морска површина између Гренланда и Бафиновог острва. Дубина воде износи 1-2 . Пролаз је добио име по енглеском истраживачу Џону Дејвису (, 1550-1605) који је истраживао то подручје у потрази за Сјеверозападним пролазом (енгл.).[1][2][3][4] Пролаз је познат по својим високим плимама, које достижу висину од 10-20 метара.
На југу. Паралела од 60° северно између Гренланда и Лабрадора.
На Западу. Источна граница Северозападних пролаза јужно од 70° северно [источна обала Бафиновог острва до Источног Блафа, његов југоисточни крај] и Хадсоновог мореуза [линија од Источног Блафа, југоисточни крај Бафиновог острва (61°53′N65°57′W), до Појнт Меридијана, западног екстрема острва Нижи Савиџ, дуж обале до његовог југозападног екстрема, а затим линије преко до западног екстрема Резолуционог острва, преко његове југозападне обале до Хатон Хидланда, његове јужне тачке, затим линија до рта Чидли, Лабрадор (60°24′N64°26′W)].
Под Дејвисовим мореузом налазе се сложене геолошке карактеристике закопаних грабена (сливова) и гребена, формираних раседomУнгава током палеогена пре od око 45 милиона до 62 милиона година. Проклизавање је пренело тектонско кретање плоча у Лабрадорском мору у Бафинов залив. То је најшири мореуз на свету.
Са дубином воде од једне до две хиљаде метара, мореуз је знатно плићи од Лабрадорског мора на југу.
Теснац је познат по својим моћним плимама које се крећу од 30 до 60 стопа (9,1 до 18,3 m), што је обесхрабрило многе раније истраживаче.
Главни чланак: Истраживање нафте на Арктику
Амерички геолошки институт је проценио да се најмање 13% светских неоткривених налазишта нафте и 30% светских неоткривених гасних џепова налази на Арктику, са морима око Гренланда која потенцијално садрже велике количине природног гаса и мање количине сирове нафте и течног природног гаса.[6][7] Ово је навело Гренландског министра и покрајинско веће да понуде велики број приобалских концесија за потенцијално вађење угљоводоника (нафта и гас). Највеће концесионе површине налазе се у западним морима Гренланда, првенствено у Дејвисовом мореузу и Бафиновом заливу, као и неколико мањих концесија у Гренландском мору на истоку.[8][9][10][11]
„Current Licences”. Bureau of Mineral and Petroleum (Greenland). Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 17. 4. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Map of exclusive hydrocarbon licences”(PDF). Bureau of Mineral and Petroleum (Greenland). фебруар 2016. Архивирано из оригинала(PDF) 13. 5. 2016. г. Приступљено 17. 4. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Approved Hydrocarbon Activities”. Bureau of Mineral and Petroleum (Greenland). 31. 10. 2015. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 17. 4. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Boertmann, David. Mapping of Oil Spill Sensitive Areas in the Davis Strait, West Greenland A Review of Biological Data in Relation to Oil Spill Sensitivity Mapping, with an Identification of Data Gaps. Copenhagen, Denmark: Greenland Environmental Research Institute, 1992.
Crawford, R. E. Life History of the Davis Strait Greenland Halibut, with Reference to the Cumberland Sound Fishery. Winnipeg: Dept. of Fisheries and Oceans, 1992.
Robinson, J. Lewis (4. 3. 2015) [August 12, 2013]. „Northwest Passage”. The Canadian Encyclopedia (online изд.). Historica Canada.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Neatby, Leslie H. (1958). In Quest of the North West Passage. Longmans, Green. Illustrated with black&white photos and reproductions and with maps (some fold to open out).
Scholefield, E.O.S. (1914). „Chapter II: Apocryphal Voyages”. British Columbia from the Earliest Times to the Present. S. J. Clarke Publishing Company. стр.18—31.
Gautier, Donald L.; Bird, Kenneth J.; Charpentier, Ronald R.; Grantz, Arthur; Houseknecht, David W.; Klett, Timothy R.; Moore, Thomas E.; Pitman, Janet K.; Schenk, Christopher J.; Schuenemeyer, John H.; Sørensen, Kai; Tennyson, Marilyn E.; Valin, Zenon C.; Wandrey, Craig J. (2009). „Assessment of Undiscovered Oil and Gas in the Arctic”. Science. 324 (5931): 1175—1179. Bibcode:2009Sci...324.1175G. PMID19478178. S2CID206517941. doi:10.1126/science.1169467.