Грујо Новаковић

Грујо Новаковић (Соколац, 23. април 1913 — Београд, 6. октобар 1975) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

грујо новаковић
Грујо Новаковић
Датум рођења	(1913-04-23)23. април 1913.
Место рођења	Соколац, Аустроугарска
Датум смрти	6. октобар 1975.(1975-10-06) (62 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	правник
Члан КПЈ од	1936.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Биографија

Рођен је 23. априла 1913. у Сокоцу, у чиновничкој породици. Гимназију је похађао у Фочи, Босанској Градишки, Сарајеву и Бањалуци, а право је студирао на Београдском универзитету, где је и дипломирао. Још у вишим разредима гимназије укључио се у револуционарни омладински покрет и учествовао у ђачким штрајковима и сукобима с франковцима у бањалучкој гимназији, а непосредно после матуре и у демонстрацијама против Владе Богољуба Јефтића. Године 1933. постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Од тада је активно радио на организовању шумарских радника на Романији и око Хан Пијеска. У време студија у Београду још се више активирао у раду са студентском омладином. Као члан Земљорадничког клуба, ушао је у Уједињену студентску омладину. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1936. и учествовао у многим акцијама и демонстрацијама КПЈ на Београдском универзитету. Зато је два пута био хапшен и држан у полицијском затвору.

Народноослободилачки рат

Напад Сила осовине априла 1941. затекао га је у Југословенској војсци, на одслужењу војног рока, а након капитулације успео је избегне заробљавање и врати се у родно место. Одмах по повратку, преузео је руковођење партијском организацијом на Романији и Гласинцу и био један од организатора устанка на Романији. Од почетка оружане борбе учествовао је у свим борбама на Романији. Као искусан политички радник и истакнут борац у Романијском партизанском одреду, одмах после ослобођења Сокоца био је постављен за команданта Команде места, а убрзо је изабран и за првог председника Народноослободилачког одбора у Сокоцу. После формирања Окружног комитета КПЈ за Романију, постао је његов члан.

Јануару 1942. постављен је за политичког комесара Романијског партизанског одреда. У лето 1942. изабран је за секретара Окружног комитета КПЈ за Романију и на тој функцији остао је до почетка 1944, када је именован за политичког комесара 20. романијске ударне бригаде. Био је већник ЗАВНОБиХ-а и заменик већника АВНОЈ-а. Крајем 1944. изабран је у Извршни одбор Обласног Народноослободилачког одбора за источну Босну, где је радио на организовању народне власти у том делу Босне и Херцеговине. При завршетку рата изабран је за председника Окружног народног одбора за Сарајево.

Послератна каријера

Након рата, обављао је низ одговорних функција:

• члан Окружног комитета КПЈ за Сарајево
• председник Окружног народног одбора Сарајева
• помоћник генералног секретара Владе ФНРЈ
• председник Комисије државне контроле БиХ
• секретар Обласног комитета КПЈ за Сарајево
• секретар Извршног већа Народне скупштине Босне и Херцеговине
• секретар Градског комитета Савеза комуниста Сарајева
• генерални секретар у Државном секретаријату за иностране послове
• члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине
• посланик у више сазива Савезне и Републичке скупштине
• члан Извршног већа Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1964. до 1969.
• члан и председник Централне ревизионе комисије Савеза комуниста Југославије, биран на Шестом конгресу 1952.
• члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, биран на Седмом конгресу 1958.
• члан Контролне комисије Савеза комуниста Југославије, биран на Осмом конгресу 1964.
• председник Статутарне комисије СКЈ од Деветог конгреса СКЈ 1969.
• члана Савета федерације

За свој активан друштвено-политички рад добио је 1974. Награду ЗАВНОБиХ-а.

Умро је 6. октобра 1975. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Референце

Литература

• Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  4864263
• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  4897031
• Narodni heroji Jugoslavije tom . Beograd: Narodna knjiga. 1982.  48703239