српски књижевник From Wikipedia, the free encyclopedia
Горан Петровић (Краљево, 1. јул 1961 – Београд, 26. јануар 2024) био је српски књижевник и академик.[1] Један је од најзначајнијих и најчитанијих савремених српских прозаиста.[2] Био је редовни члан Српске академије наука и уметности.[3]
| Горан Петровић | |
|---|---|
 Фотографија академика Горана Петровића, 2013. | |
| Датум рођења | 1. јул 1961. |
| Место рођења | Краљево, ФНРЈ |
| Датум смрти | 26. јануар 2024. (62 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Утицаји од | Милорад Павић Салман Рушди |
| Најважнија дела | Опсада цркве Светог Спаса |
| Награде | НИН-ова награда |
| Филолошки факултет Универзитета у Београду | |
Студирао је југословенску и српску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[4]
Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича. Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља (2003–2010).[5] Био је главни и одговорни уредник издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” и уредник у ЈП „Службени гласник”.[3]
Изабран је 1. новембра 2012. године за дописног члана САНУ, а за редовног 8. новембра 2018. године на Изборној скупштини САНУ 2018.[6] У оквиру САНУ био је: председник УО Фонда „Никола Трајковић”, потпредседник УО Задужбине Бранка Ћопића, члан УО Задужбине Иве Андрића, члан Стручног савета Аудио-визуелног архива и члан Центра за дигитализацију САНУ.[3]
Био је члан Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра.[7]
Петровић је био везан за ћирилицу и своје књиге је објављивао на ћириличном писму.[8] Како је сам наводио, родни град Краљево био му је извориште и надахнуће.[9]
По сопственом захтеву је сахрањен у кругу најуже породице.[8]
Писао је углавном кратку прозу и роман.
Објавио је: књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповедака Острво и околне приче (1996), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке” (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), збирку изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003), драму Скела (2004), збирку приповедака Разлике (2006) и кино-новелу Испод таванице која се љуспа (2010). Збирка приповедака Острво и околне приче обилује раскошном имагинацијом. Иако су разноврсне приповетке, заједничко им је да речи сачињавају свет. Уводне приповетке приказују митски свет из бајки наших предака.[10]
Његови романи и збирке прича објављени су у преко сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на руски, француски, италијански, шпански, немачки, пољски, бугарски, словеначки, македонски, енглески, мађарски, чешки, словачки, белоруски, грчки, холандски, арапски и персијски језик. Двадесетак његових прича је заступљено у антологијама српске приче у земљи и иностранству.[11]
До 2023. године роман Атлас описан небом објављен је на српском језику у 9 издања,[12] Опсада цркве Светог Спаса у 12 издања.[13] а Ситничарница Код срећне руке у 25 издања.[14]
Горан Петровић је писац модерног сензибилитета. На његово дело утицали су Милорад Павић и Борхес. Петровић се определио за ону врсту борхесовског приповедача који дела води у фантазмагорична приповедања. И то је самосвојност овог књижевника.[10]
Нека од његових дела су адаптирана за позориште, телевизију и радио:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
