српски књижевник From Wikipedia, the free encyclopedia
Јован Јањић (Врбић, Крупањ, 1963) српски је књижевник и културолог. По образовању је доктор културолошких наука. Један је од водећих српских стваралаца на пољу хришћанске културе.[1]
Јован Јањић | |
---|---|
Датум рођења | 1963. |
Место рођења | Врбић, Крупањ, Србија, Југославија |
Држављанство | српско |
Народност | Србин |
Религија | православни хришћанин |
Занимање | Доктор културолошких наука - Потпреседник Народне скупштине Србије |
Најважнија дела | Будимо људи : живот и реч патријарха Павла Белешке испод крста Светлоносац у мраку – Свети исповедник Варнава (Настић) Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945—2000) Косовски завет – српски савез са Богом |
Актуелни је потпреседник Народне скупштине Србије, од 20. марта 2024. године.[2]
Запослен на Институту за политичке студије у Београду, где руководи Центром за културу памћења. Истовремено, у звању ванредног професора, предаје на Високој школи за комуникације у Београду.
Пре тога предавао на Факултету за пословне студије и право и на Факултету за информационе технологије и инжењерство Универзитета Унион – Никола Тесла у Београду.
У ранијем периоду радио као новинар НИН-а, био саветник у Министарству вера Владе Републике Србије, обављао дужност генералног директора, а истовремено и главног и одговорног уредника Издавачког предузећа „Просвета” (Београд), потом био управник Дома „Бежанијска коса” при Геронтолошком центру Београд, ангажован је и на следећим дужностима: главни и одговорни уредник најстаријег београдског књижевног часописа „Књижевност”, главни и одговорни уредник издавачке делатности Удружења књижевника Србије, руководилац стручних служби Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, био вршилац дужности директора Спомен комплекса Цер д.о.о. Шабац.[1]
Написао је већи врој научних радова објављених у научним чосописима и научним зборницима. Поред посвећења науци, Јањић пише и књижевна дела: аутор је једног романа, две књиге документарне прозе, пише есеје, књижевну критику, а повремено се оглашава и кроз поетски израз.
Већина његових књига штампана је у понављаним издањима. Један је од најтиражнијих српских аутора. Његова дела превођена су на више страних језика, на: руски, румунски, француски, енглески, македонски, италијански, арапски језик.[3] Управо кроз његову реч многи у свету упознали су поближе патријарха српског Павла, као и српску духовонст.
Српски песник Радомир Андрић пише да Јован Јањић припада корпусу оних писаца који „своје Ја подређују Логосу и поседују нераскидиве везе са сферама духовности”, а ту, поред њега, још „неоспорно припадају”: Јустин Поповић, Исидора Секулић, Владета Кошутић, Радомир Поповић, Атанасије Јевтић, Игнатије Мидић, Жарко Видовић, Димитрије Калезић, Предраг Р. Драгић Кијук... Андрић потом пише да они „промишљајући литургијска изворишта, обједињеност Тројице у једном, створише књижевна дела високе вредности у првом реду за очување националног идентитета и православне вере”.[4]
Јован Јањић оставља видан траг у српској култури, пре свега, својим књижевним и научним делима, али и другим врстама ангажмана и наступа у јавности. Стваралаштво његово, како се истиче, „у служби је опште културе знања и утемељења истинског система вредности, прожетог високо уздигнутим моралним и етичким нормама и духовном просветљеношћу”.[5] Зато књиге његове имају велике тираже, и на матерњем српском језику, и на језицима других народа, на којима се преводе. Дела његова подстицај су неговању изворне духовности у књижевности, у науци и уопште у животу човека; такође и темељни ослонац у настајању других дела, других аутора.[5]
Такво стварање Јована Јањића примећено је и вредновано и од других ствараоца, па се о њему говори као о „истраживачу и човеку који шири духовну културу”,[6] да је „изузетно радан и плодан посленик у више области културе српског народа”,[7] „човек чија реч се чује и чије дело се види”;[8] коме је „Истина највећи идеал”,[9] и да је као такав „постигао и достигао доказ да онај који следи пут истине не може и неће залутати”;[10] он „пише једноставно, а то је најтеже (...) у молеме даје велико”, при чему су „његова мерила високо подигнута, а опет не хладна и охола”.[11]
Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе, Саветодавног одбора Међународног часописа за књижевност и културу () (ISSN 0027-3406), основаног 1967. године на Универзитету Охајо, а чији је издавач је , при Универзитету Тексаса у Даласу...
На парламентарним изборима 17. децембра 2023. године, са Изборне листе Покрета „Ми — Глас из народа“, изабран је за народног посланика Народне скупштине Републике Србије.[12]
За свој друштвени, културни и научни ангажман Јован Јањић је награђен са више угледних награда и признања:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.