Таласи су привидно кретање мора при којем се честице воде не премештају већ само описују пун круг. Чамац или неки други плутајући предмет на таласу се помера горе и доле, напред и назад, али углавном задржава исти положај. Главни узрочник таласа је ветар. При дувању ветра долази до трења ваздуха и воде, ваздушне честице изводе из равнотеже честице воде, предају им део своје кинетичке енергије и присиљавају их да се крећу. По престанку дувања ветра површина мора се таласа по инерцији још неко време и такво стање назива се мртво море.[1]
У динамици флуида, ветром генерисани таласи су површински таласи који се јављају на слободној површиниводене масе (као што су океани, мора, језера, реке, канали, локве или баре).[2] Они су резултат дувања ветра преко подручја површине флуида. Таласи у океанима могу путовати хиљадама километара пре него што стигну до копна. Таласи узроковани ветром се јављају у опсегу величина од малих таласа, до оних са преко 100ft (30m) висине.[3]
Иако се таласи обично разматрају у воденим морима Земље, угљоводонична мора Титана могу такође имати таласе вођене ветром.[4][5][6]
На сваком таласу разликују се узвишење или таласни брег и удубљење или таласна доља .
Сваки талас има следеће елементе:
висину ()- вертикално растојање између врха таласног брега(или гребена) и дна таласне доље;
дужину ()- хоризонтално растојање између врхова два суседна таласна брега или између двеју суседних доља;
брзину ()- пут врха таласа(или неке друге тачке на њему) пређен у једној секунди;
периоду ()- време потребно за пролаз два узастопна врха таласног брега кроз неки профил; у суштини то је време за које водене честице таласа описују по један пуни обрт;
стрмину(нагиб) (α)- однос између његове висине и половине његове дужине; добијени резултат је тангенс угла α, који чини тангента на профилу таласа са хоризонталном линијом.[7]
Таласи се разликују по димензијама, што зависи од јачине ветра и величине морског басена. Океански ветровни таласи имају просечну дужину око 100 m и висину 3-4 m. Највиши, до 25 m, забележени су у морима око Антарктика и у северном делу Тихог океана. У Јадранском мору највиши талас био је висок 10 m. Најмирније море, у којем преовладавају тишине, јесте Црвено море, зато што је мале ширине и пружа се попречно у односу на смер доминантних ветрова.[1]
Димензије језерских таласа зависе од величине језера - површине његове акваторије и просечне дубине. Зато је разумљиво да се највећи језерски таласи појављују на највећем језеру на Земљи - Каспијском језеру. При јачем северцу (тзв. "бакински норд") дужег трајања таласи на Каспијском језеру изнад Апшеронског прага достижу висину до 11 m - већу него на Јадранском мору, па чак и на Средоземном мору. Они имају дужину 90-98 m, што према висини даје стрмину у односу као 1:8,18 до 1:8,90.
Таласи су високи и на Великим америчким језерима - на Мичигену достижу висину од 6 до 9 m, а на мањем Ирију до 3,6 m. На Ладошком језеру висина таласа је 5-8 m, на Бајкалском и Телецком 4 m и више, на Оњешком 2,4-3 m, на Аралском 2,5 m итд. Треба имати у виду да толико високе таласе подижу само јаки ветрови (са брзинама изнад 20 m/s) и који дуже дувају из истог смера. Иначе, на већини великих језера преовлађују таласи високи 0,5-0,8 m.
Колики је утицај дубине воде на висину ветровних таласа показује пример Охридског језера и Балатона. На Охридском језеру, које је мање акваторије од Балатона (348 km², односно 596 km²) и просечне дубине 144 m, највиши (израчунати) таласи достижу висину до 2 m, а на Балатону, чија је просечна дубина 3,18 m, само 0,8-1,2 m. Дужина таласа сразмерна је дужини акваторије, на којој се развијају ветровни таласи, као и брзини ветра. На вештачким језерима највеће висине таласа забележене су на Цимљанском језеру - преко 3 m, потом на Кујбишевском и Каховском језеру - по 2,5 m, на Горковском језеру 2,3 m итд. Проучавање димензија језерских таласа има врло велики практичан значај за изградњу разних хидротехничких објеката на језерским обалама, као и за пловидбу.
Цунами су посебна врста таласа која настаје под утицајем подморских земљотреса и вулканских ерупција.[8] Крећу се брзином 600-800 km/h, на отвореном мору су мале висине (око 1 m), али када дођу до обале она се повећава и до 30 m, тако да имају рушилачко дејство.[9][10] Цунами се најчешће јављају у "ватреном појасу Пацифика", дуж обала Јапана, Филипина, Индонезије и Хавајских острва.[11] Најразорнији цунами забележени су у јапанском граду Санрико, који је талас висок 39 m опустошио 1896. године (27.000 мртвих) и талас од 28,5 m 1933. године (3.000 мртвих). Зато је управо у Јапану 1952. године формирана "цунами служба", која може само петнаестак минута после трусног удара да предвиди дејство цунамија и упозори угрожено становништво.[1]
In June 2011, the VOA Special English service of the Voice of America broadcast a 15-minute program on tsunamis as part of its weekly Science in the News series. The program included an interview with a NOAA official who oversees the agency's tsunami warning system. A transcript and MP3 of the program, intended for English learners, can be found at The Ever-Present Threat of Tsunamis.
abelard.org.tsunamis: tsunamis travel fast but not at infinite speed. retrieved March 29, 2005.
Dudley, Walter C. & Lee, Min (1988: Tsunami!. Dudley, Walter C.; Lee, Min (1988). Tsunami! (1st изд.). University of Hawaii Press. ISBN978-0-8248-1125-9. website
Kenneally, Christine (December 30, 2004). "Surviving the Tsunami." Slate. website
Lambourne, Helen (March 27, 2005). "Tsunami: Anatomy of a disaster." BBC News. website
Macey, Richard (January 1, 2005). "The Big Bang that Triggered A Tragedy," The Sydney Morning Herald. стр. 11—quoting Dr Mark Leonard, seismologist at Geoscience Australia.
Boris Levin, Mikhail Nosov: Physics of tsunamis. Springer, Dordrecht. Levin, Boris W.; Nosov, Mikhail A. (2009). Physics of Tsunamis. Springer. ISBN978-1-4020-8855-1.
Kontar, Y. A.; . (2014). Tsunami Events and Lessons Learned: Environmental and Societal Significance. Springer. ISBN978-94-007-7268-7. (print). Kontar, Y. A.; Santiago-Fandiño, V.; Takahashi, T. (4. 11. 2013). Tsunami Events and Lessons Learned: Environmental and Societal Significance. Springer. ISBN978-94-007-7269-4.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (eBook)
Linda Maria Koldau: Tsunamis. Entstehung, Geschichte, Prävention, (Tsunami development, history and prevention) C.H. Beck, Munich 2013 (C.H. Beck Reihe Wissen 2770). Koldau, Linda Maria (2013). Tsunamis: Entstehung, Geschichte, Prävention. ISBN978-3-406-64656-0. (in German).
Walter C. Dudley, Min Lee: Tsunami! University of Hawaii Press, 1988, 1998, Tsunami! University of Hawai'i Press. Dudley, Walter C.; Lee, Min (1999). Tsunami!. University of Hawaii Press. ISBN978-0-8248-1125-9.. Dudley, Walter C. (новембар 1998). Tsunami!: Second Edition. University of Hawaii Press. ISBN978-0-8248-1969-9.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Charles L. Mader: Numerical Modeling of Water Waves. Numerical Modeling of Water Waves. CRC Press. 2004. ISBN978-0-8493-2311-9.