Сједињене Америчке Државе
држава у Северној Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сједињене Америчке Државе — скраћено САД (енгл. — скраћено USA), понекад кратко Сједињене Државе — СД (енгл. — US) или само Америка (енгл. ), држава је у Северној Америци. САД су трећа држава по величини и савезна република која се састоји од 50 држава, федералног округа (Вашингтон), 326 индијанских резервата, пет великих прекоморских територија и неколико малих спољних острва. На копну се граничи са Канадом на северу и Мексиком на југу, а има и морске границе са неколико других држава. Са преко 334 милиона, САД су трећа држава по броју становника. Главни финансијски центар и најнасељенији град је Њујорк. Савезна влада је уставна председничка република и либерална демократија са три одвојена огранка: законодавним, извршним и судским.
Сједињене Америчке Државе | |
---|---|
Главни град | Вашингтон 38° 53′ N 77° 01′ W |
Највећи град | Њујорк 40° 43′ N 74° 00′ W |
Службени језик | нема (дефакто: енглески)1 |
Владавина | |
Облик државе | савезна председничка уставна република |
— Председник | Џо Бајден |
— Потпредседник | Камала Харис |
— Председник Представничког дома | Ненси Пелоси |
— Главни судија | Џон Робертс |
Законодавна власт | Конгрес |
— Горњи дом | Сенат |
— Доњи дом | Представнички дом |
Историја | |
Независност | од Велике Британије |
— Проглашење | 4. јул 1776. (1776-07-04) |
— Конфедерација | 1. март 1781. (1781-03-01) |
— Призната | 3. септембар 1783. (1783-09-03) |
— Устав | 21. јун 1788. (1788-06-21) |
— Последњи амандман | 5. мај 1992. (1992-05-05) |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 9.833.520 km2 (3) |
— вода (%) | 7,0[2] |
Становништво | |
— 2023. | 334.914.895[3] (3) |
— 2020. | 331.449.281[4] |
— густина | 33,6 ст./km2 (185) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2024. |
— укупно | 28,781 блн. $[5] (2) |
— по становнику | 85.373 $[6] (8) |
ИХР (2022) | 0,927 (20) — веома висок |
Валута | амерички долар |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | -4 до -10 |
Интернет домен | |
Позивни број | +1 |
1 Енглески језик је дефакто језик 80% становника САД. Шпански језик је други најзаступљенији језик. Хавајски је, уз енглески, службени језик на Хавајима, а шпански и француски су на мањем нивоу признати у Њу Мексику и у Луизијани. |
Територија САД је насељена људима откада су Палеоиндијанци мигрирали преко Беринговог копненог моста пре више од 12.000 година. Почевши од 1607. године, британска колонизација је довела до оснивања Тринаест колонија. Сукоби са британском круном око опорезивања и политичког представљања довели су до америчке револуције, Декларације о независности (4. јул 1776) и коначне победе у рату за независност (1775—1783). Држава је почела да се шири широм Северне Америке, обухватајући велики део континента крајем 1840-их. Дугогодишња подела око ропства довела је до сецесије јужних Конфедеративних Држава Америке, које је поразила Унија током Америчког грађанског рата (1861—1865), док је ропство укинуто после рата. До 1900. САД су се успоставиле као велика сила, поставши највећа светска економија. Придружиле су се Савезницима током Другог светског рата, чијом последицом су САД и Совјетски Савез постале две суперсиле. Овим је почела њихова борба за идеолошку доминацију и међународни утицај у свемирској трци и хладном рату, који су се завршили Аполом 11, америчким свемирским летом који је први спустио људе на Месец (1969), и распадом Совјетског Савеза (1991).
САД су једина светска суперсила и једна од најразвијенијих држава, а рангирају се међу највишим у свету по међународним мерилима прихода, богатства, економске конкурентности, продуктивности, иновација, људских права и образовања. Имају највећи средњи приход по глави становника од било које немикродржаве и поседују далеко највећи износ богатства од било које друге земље. Привреда САД је номинално највећа, која чини преко четвртине глобалног БДП-а. САД су оснивачи Уједињених нација (УН), Светске банке, Међународног монетарног фонда, Организације америчких држава, НАТО, СЗО и стална чланица Савета безбедности УН.