![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Papierosa_1_ubt_0069.jpeg/640px-Papierosa_1_ubt_0069.jpeg&w=640&q=50)
Пушење дувана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пушење дувана је активно и пасивно удисање дуванског дима који настаје непотпуним сагоревањем дувана. Навика пушења датира од 5000—3000. године п. н. е.[1] Дуван је у Европу и Азију стигао у 16. веку и постао популаран упркос бројним студијама о његовој штетности.[2] Научници у Немачкој су у касним 1920-им открили везу између рака плућа и пушења дувана када су започете и прве активне антипушачке кампање. Године 1954. група научника је повезала пушење дувана са повећаном смртношћу међу лекарима.[3] Током друге половине 20. века све више расте број доказа о повезаности пушења и дуванским димом изазваних болести код човека. Ови докази донекле су утицали на смањење броја пушача у развијеним земљама света.[4] Међутим, због недовољне здравствене просвећености у земљама трећег света пушење је стално у порасту и представља све већи здравствени проблем.[5]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Smoking_equipment.jpg/640px-Smoking_equipment.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%80_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%8B_%28%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9%29.jpg/640px-%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%80_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%8B_%28%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9%29.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Papierosa_1_ubt_0069.jpeg/640px-Papierosa_1_ubt_0069.jpeg)
Удисање дуванског дима је најчешћи облик конзумирања дувана. Самом дувану се у процесу производње додају разни адитиви за поспешивање приноса, промену боје, мириса, лакшег сагоревања итд чиме се још више процесом пиролизе повећава њихова токсичност.[6] Дим који се ствара сагоревањем таквих супстанци, заједно са дуванским димом, удисањем доспева до плућних алвеола, преко чијих зидова се, процесом дифузије, никотин и остале штетне материје уносе у крвоток.[7] Као резултат штетног дејства дуванског дима у организму расте крвни притисак, брзине откуцаја срца и настају бројни други органски и психички поремећаји. Организам у контакту са никотином производи допамин и ендорфин који се повезују са осећајем задовољства код пушача и стварањем зависности.[8] Од 2000. године преко 1,22 милијарде људи на планети пуши дуван. Учесталост пушења дувана је већа код мушке популације, мада се код млађих пушача изједначава однос између мушких и женских пушача.[9][10]