Николај Гогољ
руски писац украјинског порекла / From Wikipedia, the free encyclopedia
Николај Васиљевич Гогољ (рус. , укр. ; Велики Сорочинци, 1. април 1809 — Москва, 4. март 1852) био је руски писац[1][2][3][4] украјинског порекла.[5][6][7][8][9] У својим делима је показивао дубоко разумевање и поштовање за људе, менталитет, историју и културу Русије. Хронолошки је први међу плејадом великих руских реалиста, писао је приповетке, романе и комедије. У његовим радовима је присутан и утицај претходне епохе националног романтизма. Гогољ је имао велики утицај на касније руске реалисте.
Николај Гогољ | |
---|---|
Пуно име | Николај Васиљевич Гогољ |
Датум рођења | (1809-04-01)1. април 1809. |
Место рођења | Велики Сорочинци, Полтавска област, Руска Империја |
Датум смрти | 4. март 1852.(1852-03-04) (42 год.) |
Место смрти | Москва, Руска Империја |
Држављанство | Руске Империје |
Националност | Рус |
Религија | Православље |
Занимање | писац кратких прича, романописац |
Период | 1831—51 |
Језик стварања | руски |
Утицаји од | Александар Пушкин |
Најважнија дела | Ревизор (1836) Мртве душе (1842) |
Иако су га његови савременици Гогоља сматрали једном од најистакнутијих фигура природне школе руског литерарног реализма, каснији критичари су у његовом раду пронашли фундаментални романтични сензибилитет, уз напетост надреализма и гротеске („Нос”, „Виј”, „Шињел”, „Невски проспект ”). Његови рани радови, као што су Вечери на мајуру код Дикањке, били су инспирисани украјинском културом и фолклором.[10][11] Његово касније писање исмевало је политичку корупцију Руског царства (Ревизор, Мртве душе). Роман Тарас Буљба (1835) и драма Женидба (1842), задено са кратким причама „Дневник лудака”, „Прича о томе како се Иван Иванович посвађао са Иваном Никифоровичом”, „Портрет” и „Кочије”, су такође међу његовим најбољим радовима.