Роман
дугачак приповедни текст написан у прози / From Wikipedia, the free encyclopedia
Роман је дугачак приповедни текст написан у прози. Према подели на књижевне родове, роман спада у епику, тачније убраја се као књижевна врста у епској поезији у прози.[1] Формалне особености романа је тешко прецизно дефинисати, али је у начелу у питању сложена, обимнија наративна форма, како у погледу количине текста, тако и у погледу опсега збивања које описује.
Овај жанр је био описан као форма која има „континуирану и свеобухватну историју од око две хиљаде година“,[2] која води порекло из класичне Грчке и Рима, из средњовековне и ране модерне романтике, и из традиције новела. Касније је једна италијанска реч кориштена за приповетку да би правила разлика од романа. Таква тенденција је присутна у енглеском језику од 18. века. Ијан Ват је у свом раду предложио 1957. године да је роман први пут настао почетком 18. века. „Роман као књижевна форма настаје и развија се у складу са развојем и динамиком капитализма. У овој поједностављеној слици, роман као форма књижевног изражавања представља литерарно исказани либерални капитализма чија је главна одлика наглашени индивидуализам.”[3]
Романса је блиско повезана са дугим прозним наративом. Волтер Скот ју је дефинисао као „фиктивну нарацију у прози или стиху; чији интерес се усмерава на чудесне и необичне инциденте“, док су у роману „догађаји смештени у обичан ток људских догађаја и савременог стања друштва“.[4] Међутим, многе романсе, укључујући историјске романсе Скота,[5] Орканске висове Емили Бронте[6] и Моби Дик Хермана Мелвила,[7] се исто тако фреквентно називају новелама, и Скот описује романсу као „сродан термин“. Романсу, како је овде дефинисана, не би требало мешати са жанром фикције љубавних романси или романтичним романом. Други европски језици не праве увек разлику између романсе и новеле: „новела је , , “.[8]