Надреализам
Међународни културни покрет започет 1917 / From Wikipedia, the free encyclopedia
Надреализам (фр. ), књижевни и уметнички покрет који се појављује у Француској после Првог светског рата.[1] Наставља дадаизам и његов бунтовнички дух, побуну против традиције и устаљених навика и обичаја, презир према друштвеним нормама, али, — за разлику од искључиво негаторског духа дадаизма — истиче и своју позитивну и конструктивну страну и има одређени програм. Надреалисти верују „у свемоћ сна, незаинтересоване игре мисли” (Бретон, Манифест надреализма).[2] Многи дадаисти се прикључују надреализму из разлога што је разрадио један свеопшти систем који је био у стању да реагује на друштвене, уметничке и интелектуалне прилике свога времена.
У почетку се инспирише у теоријама психоанализе Зигмунда Фројда, а касније и Карла Јунга. Интелектуалне основе за политичко деловање је тражио и у марксизму. Као књижевни и уметнички покрет, настао је у Паризу 1924. године, под покровитељством писца и песника Андреа Бретона. Бретон је аутор првог надреалистичког манифеста (), а 1930. и 1942. године, Бретон ће написати други па и трећи манифест.[2]
У ширем контексту, надреализам је појачао популарно схватање о модерном уметнику који се бави унутрашњим проблемима сопствене свести и подсвести, и изражава своју „ексцентричну”личност, која је одсутна од стварних проблема друштвене заједнице. Наравно, интелектуално полазиште надреалиста од самог почетка је било сасвим супротно овом схватању, јер су се они и политички ангажовали, али је шира, мање упућена публика имала такву перцепцију.