Мишел Фуко
француски филозоф (1926–1984) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мишел Фуко (фр. ;[4] Поатје, 15. октобар 1926 — Париз, 25. јун 1984), био је француски филозоф.[5] Држао је катедру на коју је назвао „Историја система мишљења“. Његова дјела су имала огроман утицај на друштвене науке друге половине 20. века. Његов рад се односи на области филозофије историје, културних студија, социологије, образовања, теорије књижевности, филозофије науке као и на многе друге.[6]
Мишел Фуко | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Пол Мишел Фуко |
Датум рођења | (1926-10-15)15. октобар 1926. |
Место рођења | Поатје, Француска |
Датум смрти | 25. јун 1984.(1984-06-25) (57 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | Лицеј Анри IV, Виша нормална школа, Универзитет Сорбона |
Школа филозофије |
|
Утицаји од | Имануел Кант, Фридрих Ниче,[2], Клагес[3] Gaston Bachelard, Мартин Хајдегер, Georges Bataille, Georges Canguilhem, Карл Маркс, Maurice Blanchot, Jean-Toussaint Desanti, Louis Althusser, Pierre Hadot, Зигмунд Фројд, Клод Леви-Строс, Gayle Rubin |
Фуко је познат по својим критикама друштвених установа свих врста, понајвише психијатрије, медицине и казненог система, као и по својим идејама историје сексуалности. Његове опште теорије које се тичу моћи као и односа знања и моћи, као и идеје о говору у односу на историју западне мисли су широко примјењиване и расправљане.
Коментатори и критичари савременици често су описивали Фукоов рад као постмодернистички или пост-структуралистички. У току шездесетих, често је довођен у везу са структурализмом. Иако је у почетку прихватао овај опис, Фуко је касније истицао своју удаљеност од структуралистичког приступа, истичући да, за разлику од структуралиста, он није усвојио формалистички приступ уметности. Није прихватао чак ни сврставање у постмодернизам, говорећи да би радије расправљао о дефиницији „модерности“.