Хоспиталци

Витезови Хоспиталци, такође познати као Јовановци, Малтешки витезови, Витезови са Родоса, и Малтешки каваљири; француски: Ordre des Hospitaliers ) је удружење које је почело као болница основана у Јерусалиму 1023. године да би се старала о сиромашним и болесним ходочасницима у Светој земљи. Болница је постајала и пре тога, тачније од 603. године када је Папа Гргур I наредио равенском опату Пробу да изгради болницу у Јерусалиму, да би око 800. године Карло Велики проширио болницу и додао јој библиотеку. Неких 200 година касније, 1009. године фатимидски калиф Ел Хаким би Амр Алах је током напада на град уништио болницу. 1023. године калиф одобрава молбу италијанским трговцима из Амалфија и Салерна да обнове порушену болницу.

Витешки ред светог Јована

Званично име
енглески :
Независни Војни Болнички Ред Светог Јована из Јерусалима, са Родоса и Малте
Гесло
латински :
Одбрана Вере и помоћ напаћенима
Година оснивања
1048. године су основани
1113. године су признати
1136. године постају војнички ред

Након освајања Јерусалима 1099. у Првом крсташком рату папском повељом постали су верски и витешки ред како би се старали и бранили Свету земљу. Званично је признат 15. фебруара 1113. године у папској були. После губитка хришћанске територије у Светој земљи, Ред је деловао са Родоса где је имао сувереност, а касније са Малте где је био вазална држава под шпанском вицекраљевином Сицилијом.

Назив

Постоји више назива који су означавали овај витешки ред.

Јовановци је назив који су добили због цркве Светог Јована уз коју су подигли болницу.
Хоспиталци је назив који су добили због тога што су основали болницу у Јерусалиму у у којој су лечили рањене и болесне.
Малтешки витезови је назив који су добили када су се преселили на Малту.

Грб

Носили су црну одору на којој је био бели крст, који подсећа на гвоздени крст, што је био и њихов грб, по коме су били препознатљиви све време средњег века.
Након селидбе на Малту, променили су грб који је и данас у употреби. Чини га сребрни (argent) малтешки крст на црвеном (gules) штиту.

Историјат

После пада Јерусалима, 1187. године, прелазе на Кипар, а потом на Родос. Када су Турци освојили Родос 1522, цар Светог римског царства Карло V их сели на Малту 1530. године. Након Велике опсаде 1565. године, на острву је подигнут нови град назван по великом мајстору витешког реда Жану де ла Валети; отуд Ла Валета или једноставно Валета. Наполеон I је на свом походу ка Египту освојио Малту 1798, након чега су витезови прешли у Рим.

Хоспиталци су били једна од најмањих група која је на кратко колонизовала делове Америке. Они су средином 17. века заузели четири карипска острва која су убрзо око 1660. године предали Француској.

За време рата 1885. између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске, Малтешки ред је донирао српским железницама санитетски воз од 10 кола, који је саобраћао на релацији Београд-Ниш.

Витезови су се поделили током протестантске реформације, када су богатије команде реда у северној Немачкој и Холандији постале протестантске и у великој мери се одвојиле од римокатоличке основе.

Велики мајстори

Благословени Жерар () (1099—1120)
Рејмон де Пуј де Прованс () (1120—1160)
Оже де Балбен () (1160—1163)
Арно де Ком () (1162—1163)
Жилбер Десеји () (1163—1170)
Гастон де Мирол () (око 1170—1172)
Жилбер Сиријски () (1172—1177)
Роже де Мулин () (1177—1187)
Ермангар Дасп () (1187—1190)
Гарнијер де Наплу () (1190—1192)
Жофроа де Донжон () (1193—1202)
Алфонс Португалски () (1203—1206)
Жофроа ле Рат () (1206—1207)
Герин де Монтеги () (1207—1228)
Бертран де Теси () (1228—1231)
Герин де Монтеги () (1231—1236)
Бертран де Комп () (1236—1240)
Пјер де Вјел-Брид () (1240—1242)
Жилом де Шатонеф () (1242—1258)
Иги де Ревел () (1258—1277)
Никола Лорњ () (1277—1284)
Жан де Вилијер () (1284—1294)
Одон де Пин () (1294—1296)
Жилом де Вилар () (1296—1305)
Фулк де Вилар () (1305—1319)
Елион де Вилнев () (1319—1346)
Диедоне де Гонзо () (1346—1353)
Пјер де Корнејан () (1353—1355)
Роже де Пин () (1355—1365)
Рамон Беренже () (1365—1374)
Робер Жилијак () (1374—1376)
Хуан Фернандез Дередија () (1376—1396)
- Рикардо Караћоло () (1383—1395) супарнички велики мајстор
Филибер де Нејак ()(1396—1421)
Антонио Флувијан де Ривијер (Antonio Fluvian de Riviere) (1421—1437)
Жан де Ластик () (1437—1454)
Жак де Мили () (1454—1461)
Пјеро Раимондо Цакоста () (1461—1467)
Ђовани Батиста Орсини () (1467—1476)
Пјер Добисон () (1476—1503)
Емери Дамбоаз () (1503—1512)
Ги де Бланшфорт () (1512—1513)
Фабрицио дел Карето () (1513—1521)
Филип Вилијер де Лил-Адам () (1521—1534)
Пјеро де Понте () (1534—1535)
Дидије де Сен-Жеј () (1535—1536)
Хуан де Омедес и Коскон () (1536—1553)
Клод де ла Сенгле () 1553—1557)
Жан де ла Валет () (1557—1568)
Пјер де Мон () (1568—1572)
Жан де ла Касјер () (1572—1581)
Иги Лубен де Вердај () (1581—1595)
Мартин Гарзе () (1595—1601)
Алоф де Вињакур () (1601—1622)
Луис Мендез де Васконсељос () (1622—1623)
Антоан де Пол () (1623—1636)
Хуан де Ласкарис-Кастелар () (1636—1657)
Антоан де Редин () (1657—1660)
Анет де Клермон-Жесан () (1660)
Рафаел Котоне () (1660—1663)
Никола Котоне () (1663—1680)
Грегорио Карафа () (1680—1690)
Адријен де Вињакур () (1690—1697)
Рамон Перејо и Рокафил () (1697—1720)
Марк Антонио Цондадари () (1720—1722)
Антонио Маноел де Вилена () (1722—1736)
Ремон Деспуј () (1736—1741)
Мануел Пинто де Фонсека () (1741—1773)
Франсиско Ксименес де Тексада () (1773—1775)
Емануел де Роан-Полдик () (1775—1797)
Фердинанд фон Хомпеш цу Болхајм () (1797—1799)
Павле I од Русије () (1798—1801) де факто
Ђовани Батиста Томази () (1803—1805)
- Инико Марија Гевара-Суардо () (1805—1814) заменик
- Андре ди Ђовани () (1814—1821) заменик
- Антоан Буска () (1821—1834) заменик
- Карло Кандида () (1834—1845) заменик
- Филипе ди Колоредо-Мелс () (1845—1864) заменик
- Алесандро Борџија () (1865—1871) заменик
- Ђовани Батиста Чески а Санта Кроче () (1871—1879) заменик
Ђовани Батиста Чески а Санта Кроче () (1879—1905)
Галеацо фон Тун унд Хоенштајн () (1905—1931)
Лудовико Киђи Албани дела Ровере () (1931—1951)
Анђело де Мојана ди Колоња () (1962—1988)
Ендру Вилоуби Ниниан Берти () (1988—2008)
Метју фестинг () (2008—2017)
Лудвиг Хофман фон Румерштајн () (2017—данас)

Види још

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Малтешки ред, сувереност и међународно право (језик: енглески)
Управа светог Бенедикта (језик: енглески)
Управа светог Аугустина (језик: енглески)
Малтешки витезови - Чланак из KM Magazine (језик: енглески)