арапска ријеч за Бога у аврамским религијама From Wikipedia, the free encyclopedia
Алах (арап. ; IPA: ( слушај)) арапска је ријеч за Бога у аврамским религијама.[1] У српском језику, ријеч се уопштено односи на Бога у исламу.[2] Сматра се да је ријеч изведена скраћивањем ријечи al-ilāh, што у преводу значи „Бог”, а односи се на Ел и Елах, хебрејске и арамејске ријечи за Бога.[3][4]
Ријеч Алах је користио арапски народ различитих вјероисповијести од предисламских времена.[5] Конкретније, користи се као израз за Бога и код муслимана (и арапских и неарапских) и код арапских хришћана.[6] Он је често, иако не искључиво, на овај начин коришћен код хришћана бабиста, бахаиста, мандејаца, индонежанских и малтежанских хришћана, као и код мизрахи Јевреја.[7][8][9][10] Слична употреба код хришћана и Сика у западној Малезији недавно је довела до политичких и правних спорова.[11][12][13][14]
Етимологија ријечи Allāh предмет је расправе још од времена класичних арапских филолога.[15] Граматичари Басријеве школе сматрали су или да је настала спонтано (murtajal) или као одређени облик lāh (од глаголског коријена lyh, који значи „скривен” или „узвишен”).[15] Остали сматрају да је ријеч позајмљена из сиријског или хебрејског, али већина их је сматрала да је изведени облик настао скраћивањем арапског одређеног члана al- и ријечи ilāh која се може превести као „божанство, бог” у al-lāh које се преводи као „Божанство” ил „Бог”.[15] Већина данашњих научника прихвата ову теорију, док на теорију о позајмљеници из другог језика гледа са скептицизмом.[16]
Когнати ријечи Allāh постоје и у другим семитским језицима, укључујући хебрејске и арамејски.[7] Одговарајући арамејски облик је Elah (אלה), али је његово емпатично стање Elaha (אלהא). На библијском арамејском се записује као ܐܠܗܐ (ʼĔlāhā), а на сиријском као ܐܲܠܵܗܵܐ (ʼAlâhâ) како се и користи у сиријском хришћанству, и оба израза имају једноставно значење „Бог”.[17] Библијски хебрејски углавном користи облик у множини (али функционална једнина) Elohim (אלהים ), а много ријеђе се користи облик у једнини Eloah (אלוהּ ).[тражи се извор]
Регионалне варијанте ријечи Алах јавиле су се у паганским и хришћанским предисламским натписима.[5][18] Различите теорије су биле предложене о улози Алаха у предисламским многобожачким култовима. Неки аутори су навели да су многобожачки Арапи користили ово име за означавање бога ствараоца или врховно божанство њиховог пантеона.[19][20] Могуће је да је термин био нејасан у меканској религији.[16][19] Према једној хипотези, која сеже назад до Јулијуса Велхаузена, Алах (врховно божанство племенске федерације око Курејша) била је ознака којом се освјештавала супериорност Хубала (врховног божанства Курејша) над другим боговима.[5] Међутим, такође постоји евиденција да су Алах и Хубал представљали два различита божанства.[5] Према тој хипотези, Каба је прво била посвећена врховном божанству по имену Алах, а затим је у њој смјештен пантеон Курејша након њиховог освајања Меке, око једног вијека прије Мухамедовог времена.[5] Неки натписи указују на употребу Алаха као имена многобожачког божанства вијековима раније, али не зна се ништа прецизно о тој употреби.[5] Неки научници су навели да је Алах могао да представља удаљеног бога створитеља који је постепено пао у сјенку познатијих локалних божанстава.[21][22] Постоји неслагање око тога да ли је Алах имао важну улогу у меканском религиозном култу.[21][23] Није познато да је икакво иконско представљање Алаха постојало.[23][24] Алах је једини бог у Меки који није имао идола.[25] Име Мухамедовог оца је било Абдулах (ʿAbd-Allāh) са значењем „Алахов роб”.[16]
Арамејска ријеч за „Бога” у језику асирских хришћана је ʼĔlāhā или ʼAlâhâ. Међу онима који говоре арапски и припадају некој од аврамских религија, укључујући хришћане и Јевреје, користи се ријеч „Алах” са значењем „Бог”.[7] Арапи хришћани данашњице немају друге ријечи за „Бога” осим „Алаха”.[26] Чак и малтешки језик арапског поријека на Малти, чије је становништво скоро у потпуности католичко, користи ријеч Alla за „Бога”.[27] Арапи хришћани, на примјер, користе термине Allāh al-ab (الله الأب) за Бога Оца, Allāh al-ibn (الله الابن) за Бога Сина и Allāh al-rūḥ al-quds (الله الروح القدس) за Светог Духа.[28]
Араби хришћани користе два облика инвокације који се налазе на почетку писаних радова. Они су усвојили муслиманску бисмилу (bismillāh) и створили сопствену тринитарну бисмилу већ у 8. вијеку.[29] Муслиманска бисмила се чита: „У име Бога, Милостивог, Самилосног”, док се тринитарна бисмила чита: „У име Оца и Сина и Светог Духа, једног Бога”. Сиријска, латинска и грчка инвокација немају на крају ријечи „Једног Бога”. Овај додатак је направљен како би нагласио једнобожачки аспект тринитарног вјеровања и како би га учинили прихватљивијим за муслимане.[29]
Према Маршалу Хогдсону, чини се да су у предисламским временима, поједини Арапи хришћани ишли на ходочашће у Кабу, пагански храм у то вријеме, у част Алаха као Бога творца.[30]
Поједина археолошка ископавања довела су до открића древних предисламских натписа и гробница које су направили Арапи хришћани у рушевинама цркве у Ум ел Џималу на сјеверу Јордана, а које садрже ознаку Алах као прави име Бога, док су поједини гробови садржали имена као што су „Абд Алах” што значи „слуга/роб Алахов”.[31][32]
Име Алах се може наћи безброј пута у извјештајима и пописима имена хришћанских мученика у јужној Арабији, што свједоче древна сиријска документа о именима оних мученика из времена Химјарске и Аксумске краљевине.[33] Хришћанин Абд Алах ибн Абу Бакр ибн Мухамед је убијен у Наџрану 552. године, јер је носио прстен на којем је писало „Алах је мој господар”.[34] У запису хришћанског мученика из 512. године, ознаке за Алаха се могу пронаћи на арапском и арамејском, у којима га означава као „Алах” или „Алаха”, док сам запис почиње изјавом „Уз помоћ Алаха”.[35][36]
У преисламском јеванђељу, за Бога се користи назив „Алах”, а о томе свједоче и неке откривене арапске верзије Новог завјета које су записивали Арапи хришћани током предисламског доба у сјеверној и јужној Арабији.[37] Предисламски Арапи хришћани забиљежили су ратни поклич „О робови Алахови” (Ya La Ibad Allah) којим су призивали једни друге у борбу.[38] „Алах” се помиње у предисламским хришћанским пјесмама које су писали поједини гасанидски и танукидски пјесници из Сирије и сјеверне Арабије.[39][40][41]
У исламу, Алах је јединствено, свемоћно и једино божанство и творац свемира и једнак је са Богом у другим аврамских религија.[8][9]
Према исламском вјеровању, Алах је најчешћа ријеч за представљање Бога,[42] и понизну покорност његовој вољи, божијим уредбама и заповијестима које су темељ муслиманске вјере.[8]
У исламској традицији, постоји деведесет девет имена Бога (al-asmā’ al-ḥusná дословно значи: „најбоља имена” или „најљепша имена”), свако од којих призива особену карактеристику Алаха.[9][43] Сва од тих имена се односе на Алаха, врховно и свеобухватно божанско име.[44] Међу тих деведесет девет имена Бога, најпознатија и најчешће коришћена су „Милосрдни” (al-Raḥmān) и „Самилосни” (al-Raḥīm).[9][43]
Већина муслимана користи непреведену арапску изреку in shā’ Allāh (са значењем „ако Бог жели”) када говори о будућим догађајима.[45] Муслиманска дискурзивна побожност подстиче започињање ствари инвокацијом bismillāh (са значењем „у име Бога”).[46]
Постоје одређени изрази хваљења Бога који се издвајају међу муслиманима, укључујући „Subḥān Allāh” (светост Бога), „al-ḥamdu lillāh” (слава Богу), „lā ilāha illā Allāh” (нема божанства осим Бога) и „Allāhu akbar” (Бог је [нај]већи) као израз посвјећености сјећању на Бога (зикр).[47] У суфијској пракси познатој као dhikr Allah (дословно „сјећање на Бога”), суфије понављају и разматрају име Алах или друга божанска имена уз контролисање свог дисања.[48]
Према Герхарду Беверингу, у контрасту са предисламским арабијским политеизмом, Бог у исламу нема сараднике и пратиоце, нити постоји било какво сродство између Бога и џина.[42] Предисламски пагански Арапи су вјеровали у слијепу, моћну, неумољиву и неосјетљиву судбину над којом човјек нема контроле. Ово је замијењено исламском идејом моћног, али промишљеног и милосрдног Бога.[8]
Према Франсису Едварду Петерсу, „Куран инсистира, муслимани вјерују, а историчари потврђују да Мухамед и његови сљедбеници обожавају истог Бога као Јевреји (29:46). Куранов Алах је исти Бог творац који се обраћао Авраму”. Петерс наводи да Куран портретише Алаха као моћнијег и удаљенијег од Јахве, и као универзално божанство, за разлику од Јахве који блиско следи Израелите.[49]
Да би се арапска ријеч Алах правилно изговорила, треба се усредсредити на друго l (ل) у Allah (الله). Када ријечи Алах претходе самогласник a (فَتْحة) или самогласник u (ضَمّة), тада се лам изговара са тврђим акцентом (tafkhīm). Ово тврдо лам је артикулирано са цијелом површином језика, а не само са врхом језика. Примјер, у сури 58:22: man haddaAllah (مَنْ حَادَّ اللَّهَ), што значи „они који се супротстављају Алаху”.[50]
Уколико, међутим, ријечи претходи самогласник i (كَسْرة), тада се лам изговара са меким акцентом (tarqiq) и актикулирано је само са врхом језика, као што је у сури 1:1: Bismillahi (بِسْمِ اللّهِ).[50]
Језици који не користе израз Алах за означавање Бога, ипак могу садржати популарне изразе који користе ту ријеч. На примјер, због дугог присуства муслимана на Пиринејском полуострву, ријечи ojalá у шпанском и oxalá у португалском постоје и данас, позајмљене из арапског inshalla (إن شاء الله). Ова фраза дословно значи „ако Бог жели” (у смислу „надам се”).[51] Њемачки пјесник Зигфрид Аугуст Малман је користио облик Allah као наслов пјесме о врховном божанству,[52] иако је нејасно колико је исламске мисли намјеравао да пренесе.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.