Сиријско хришћанство

Сиријско хришћанство (сир. , Mšiḥoyuṯo Suryoyto / Mšiḥāyūṯā Suryāyṯā) карактеристична је грана источног хришћанства, чији су формативни теолошки списи и традиционалне литургије изражене на класичном сиријском језику, варијатету арамејског језика.^[1][2][3] У ширем смислу, израз се такође може односити на арамејско хришћанство уопште, обухватајући тако све хришћанске традиције које се заснивају на литургијској употреби арамејског језика и његових варијација, историјских и савремених.^[4][5][6]

Заједно са грчким и латинским, класични сиријски је био један од три најважнија језика раног хришћанства.^[7] Постао је основа за развој карактеристичног сиријског облика хришћанства, који је цвјетао широм Блиског истока и других дијелова Азије током касне антике и раног средњег вијека, дајући повод за различите литургијске и деноминационе традиције, представљене у савремено доба од неколико цркава које настављају да подржавају вјерско и културно насљеђе сиријског хришћанства.^[8][9]

Сиријско хришћанство се састоји од двије литургијске традиције.^[10] Источносиријски обред (познат и као халкидонски, асирски, сасанидски, вавилонски и персијски обред),^[11] чија је главна анафора литургија Светих Тадеја и Марија, припада Халдејској католичкој цркви, Асирској цркви Истока, Древној цркви Истока, Сиромалабарској католичкој цркви и Халдејској сиријској цркви (посљедња је дио Асирске цркве Истока).

Западносиријски обред (познати и као антиохијски сиријски обред или обред Светог Јакова), чија је главна анафора литургија Светог Јакоба, припада Сиријској оријентално-православној цркви, Маронитској цркви, Сиријској католичкој цркви, Сиромаланкарској католичкој цркви, Маланкарској оријентално-православној цркви, Јакобитској сиријској хришћанској цркви (дио Сиријске оријентално-православне цркве) и Малабарској незавнисној сиријској цркви. Протестантске верзије овог обреда користи источнопротестантске цркве Маланкара Мар Тома сиријска црква^[12][13][14] и Евангелистичка црква Светог Томе Индије.

У Индији, аутохтони источни хришћани (хришћани Светог Томе) обје литургијске традиције (источни и западну) називају се „сиријским” хришћанима. Традиционалну источносиријску заједницу представљају Сиромалабарска католичка црква и Халдејска сиријска црква Индије (дио Асирске цркве Истока). Западносиријска литургијска традиција зведена је послије 1665, а заједницу повезану с њом представљају Јакобитска сиријска хришћанска црква (дио Сиријске оријентално-православне цркве), Маланбарска оријентално-православна црква (обје древноисточне), Сиромалабарска католичка црква (источнокатоличка), Малабарска мартоманска сиријска црква (дио Англиканске заједнице) и Малабарска независна сиријска црква (независна древноистична црква која није дио древноисточне заједнице).^[15]

Сиријски језик је варијетет арамејског језика, који се први пут јавио у Едеси у Горњој Месопотамији током првих вијекова н. е.^[16] Сродан је са галилејским дилајектом арамејског језика, којим је говорио Исус.^[17] Овај однос је допринијео његовом престижу међу хришћанима.^[18] Облик језик који се користио у Едеси је преовладао у хришћанским списима и био је прихваћен као стандардни облик, „згодно средство за ширење хришћанства гдје год је постојао супстрат говорног арамејског”.^[1] Подручје на којем се говорио сиријски или арамејски, било је подручје контакта и сукоба између Римског царства и Сасанидског царства, простирало се од околине Антиохије на западу до Селеукије-Ктесифона, сасанидске пријестонице (у Ираку) на истоку и обухватало је поптуну или дјелимитчну територију данашње Сирије, Либана, Израела, Палестине, Ирака, Турске и Ирана.^[2][1]

Види још

• Асирци
• Деноминација хрићана Светог Томе

Референце

1. Rompay 2008, стр. 365–386.
2. Murre van den Berg 2007, стр. 249.
3. Kitchen 2012, стр. 66–77.
4. Simmons 1959, стр. 13.
5. Aufrecht 2001, стр. 149.
6. Quispel 2008, стр. 80.
7. Brock 2005, стр. 5–20.
8. Winkler 2019, стр. 119–133.
9. Hunter 2019, стр. 783–796.
10. Varghese 2019, стр. 391–404.
11. John Hardon (25. 6. 2013). Catholic Dictionary: An Abridged and Updated Edition of Modern Catholic Dictionary. Crown Publishing Group. стр. 493. ISBN 978-0-307-88635-4.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. Leustean, Lucian N. (30. 5. 2014). Eastern Christianity and Politics in the Twenty-First Century (на језику: енглески). Routledge. стр. 568. ISBN 978-1-317-81866-3. „The Syrian Orthodox also became the target of Anglican missionary activity, as a result of which the Mar Thoma Church separated from the Orthodox in 1874, adopting the Anglican confession of faith and a reformed Syrian liturgy conforming to Protestant principles.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. Fortescue, Adrian (1913). The lesser eastern churches (на језику: енглески). London: Catholic Truth Society. стр. 368—371,374—375. ISBN 978-1-177-70798-5. „A Malpan (teacher) in the Kottayam college, Abraham, who was a priest (Katanar), took up Protestant ideas warmly. Dr. Richards says of him with just pride that he was “the Wyclif of the Syrian Church in Malabar.”…The Reformers calls themselves the “Mar Thomas Christians”. They are considerably Protestantized. They have no images, denounce the idea of the Eucharistic sacrifice, pray neither to the saints nor for the dead, and use the vernacular (Malayalam) for their services…If only we knew what the views of the Church of England in matters of faith are, it would be easier to estimate those of the Mar Thomas Christians.”
14. Pallikunnil, Jameson K. (2017). The Eucharistic Liturgy: A Liturgical Foundation for Mission in the Malankara Mar Thoma Syrian Church (на језику: енглески). стр. 48, 53. ISBN 978-1-5246-7652-0. „Metropolitan Juhanon Mar Thoma called it "a Protestant Church in an oriental grab."...As a reformed Oriental Church, it agrees with the reformed doctrines of the Western Churches. Therefore, there is much in common in faith and doctrine between the MTC and the reformed Churches of the West. As the Church now sees it, just as the Anglican Church is a Western Reformed Church, the MTC is an Eastern Reformed Church. At the same time as it continues in the apostolic episcopal tradition and ancient oriental practices, it has much in common with the Oriental Orthodox Churches. Thus, it is regarded as a "bridging Church".”
15. Perczel 2019, стр. 653–697.
16. Brock 1998, стр. 708-719.
17. Allen C. Myers, ed. (1987), "Aramaic". The Eerdmans Bible Dictionary. Grand Rapids, MI: William B. Eerdmans. p. 72. 0-8028-2402-1. "It is generally agreed that Aramaic was the common language of Palestine in the first century A.D. Jesus and his disciples spoke the Galilean dialect, which was distinguished from that of Jerusalem (Matt. 26:73)."
18. Montgomery 2002, стр. 27.

Литература

• Abouzayd, Shafiq (2019). „The Maronite Church”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 731—750. ISBN 9781138899018.
• Andrade, Nathanael J. (2019). „Syriac and Syrians in the Later Roman Empire: Questions of Identity”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 157—174. ISBN 9781138899018.
• Aufrecht, Walter E. (2001). „A Legacy of Syria: The Aramaic Language”. Bulletin of the Canadian Society for Mesopotamian Studies. 36: 145—155.
• Bar-Asher Siegal, Michal (2019). „Judaism and Syriac Christianity”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 146—156.
• Baum, Wilhelm; Winkler, Dietmar W. (2003). The Church of the East: A Concise History. London-New York: Routledge-Curzon. ISBN 9781134430192.
• Baumer, Christoph (2006). The Church of the East: An Illustrated History of Assyrian Christianity. London-New York: Tauris. ISBN 9781845111151.
• Brock, Sebastian P. (1982). „Christians in the Sasanian Empire: A Case of Divided Loyalties”. Studies in Church History. 18: 1—19. ISBN 9780631180609. doi:10.1017/S0424208400016004.
• Brock, Sebastian P. (1992). Studies in Syriac Christianity: History, Literature, and Theology. Aldershot: Variorum. ISBN 9780860783053.
• Brock, Sebastian P. (1992). „Eusebius and Syriac Christianity”. Eusebius, Christianity, and Judaism. Detroit: Wayne State University Press. стр. 212—234. ISBN 0814323618.
• Brock, Sebastian P. (1997). A Brief Outline of Syriac Literature. Kottayam: St. Ephrem Ecumenical Research Institute.
• Brock, Sebastian P. (1998). „Syriac Culture, 337-425”. The Cambridge Ancient History. 13. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 708—719. ISBN 9780521302005.
• Brock, Sebastian P. (1999a). From Ephrem to Romanos: Interactions Between Syriac and Greek in Late Antiquity. Aldershot: Ashgate. ISBN 9780860788003.
• Brock, Sebastian P. (1999b). „St. Ephrem in the Eyes of Later Syriac Liturgical Tradition” (PDF). Hugoye: Journal of Syriac Studies. 2 (1): 5—25. S2CID 212688898. doi:10.31826/hug-2010-020103 .
• Brock, Sebastian P. (1999c). „Eusebius and Syriac Christianity”. Doctrinal Diversity: Varieties of Early Christianity. New York and London: Garland Publishing. стр. 258—280. ISBN 9780815330714.
• Brock, Sebastian P. (1999d). „The Christology of the Church of the East in the Synods of the Fifth to Early Seventh Centuries: Preliminary Considerations and Materials”. Doctrinal Diversity: Varieties of Early Christianity. New York and London: Garland Publishing. стр. 281—298. ISBN 9780815330714.
• Brock, Sebastian P. (1999e). „The Importance of the Syriac Traditions in Ecumenical Dialogue on Christology”. Christian Orient. 20: 189—197.
• Brock, Sebastian P. (2004a). „Ephrem and the Syriac Tradition”. The Cambridge History of Early Christian Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 362—372. ISBN 9780521460835.
• Brock, Sebastian P. (2004b). „The Syriac Churches in Ecumenical Dialogue on Christology”. Eastern Christianity: Studies in Modern History, Religion and Politics. London: Melisende. стр. 44—65. ISBN 9781901764239.
• Brock, Sebastian P. (2005). „The Syriac Orient: A Third 'Lung' for the Church?”. Orientalia Christiana Periodica. 71: 5—20.
• Brock, Sebastian P. (2006). Fire from Heaven: Studies in Syriac Theology and Liturgy. Aldershot: Ashgate. ISBN 9780754659082.
• Brown, Leslie W. (1956). The Indian Christians of St Thomas: An Account of the Ancient Syrian Church of Malabar. Cambridge: Cambridge University Press.
• Burnett, Stephen G. (2005). „Christian Aramaism: The Birth and Growth of Aramaic Scholarship in the Sixteenth Century” (PDF). Seeking Out the Wisdom of the Ancients. Winona Lake: Eisenbrauns. стр. 421—436. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-08-27. г. Приступљено 2020-12-07.
• Chabot, Jean-Baptiste (1902). Synodicon orientale ou recueil de synodes nestoriens (PDF). Paris: Imprimerie Nationale.
• Chaillot, Christine (1998). The Syrian Orthodox Church of Antioch and All the East: A Brief Introduction to Its Life and Spirituality. Geneva: Inter-Orthodox dialogue.
• Daryaee, Touraj (2019). „The Sasanian Empire”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 33—43. ISBN 9781138899018.
• Debié, Muriel (2009). „Syriac Historiography and Identity Formation”. Church History and Religious Culture. 89 (1–3): 93—114. doi:10.1163/187124109X408014.
• Dickens, Mark (2019). „Syriac Christianity in Central Asia”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 583—624. ISBN 9781138899018.
• Donabed, Sargon G.; Mako, Shamiran (2009). „Ethno-cultural and Religious Identity of Syrian Orthodox Christians” (PDF). Chronos: Revue d'Histoire de l'Université de Balamand. 19: 69—111.
• Donabed, Sargon G. (2015). Reforging a Forgotten History: Iraq and the Assyrians in the Twentieth Century. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 9780748686056.
• Fiey, Jean Maurice (1979) [1963]. Communautés syriaques en Iran et Irak des origines à 1552. London: Variorum Reprints. ISBN 9780860780519.
• Griffith, Sidney H. (1986). „Ephraem, the Deacon of Edessa, and the Church of the Empire”. Diakonia: Studies in Honor of Robert T. Meyer. Washington: CUA Press. стр. 25—52. ISBN 9780813205960.
• Griffith, Sidney H. (2002). „Christianity in Edessa and the Syriac-Speaking World: Mani, Bar Daysan, and Ephraem, the Struggle for Allegiance on the Aramean Frontier”. Journal of the Canadian Society for Syriac Studies. 2: 5—20. S2CID 212688584. doi:10.31826/jcsss-2009-020104. Архивирано из оригинала 10. 09. 2019. г. Приступљено 27. 02. 2022.
• Grillmeier, Aloys; Hainthaler, Theresia (2013). Christ in Christian Tradition: The Churches of Jerusalem and Antioch from 451 to 600. 2/3. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199212880.
• Haar Romeny, Bas ter (2012). „Ethnicity, Ethnogenesis and the Identity of Syriac Orthodox Christians”. Visions of Community in the Post-Roman World: The West, Byzantium and the Islamic World, 300-1100. Farnham: Ashgate Publishing. стр. 183—204. ISBN 9781317001362.
• Hainthaler, Theresia (2019). „Theological Doctrines and Debates within Syriac Christianity”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 377—390. ISBN 9781138899018.
• Harvey, Susan A. (2019). „Women and Children in Syriac Christianity: Sounding Voices”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 554—566. ISBN 9781138899018.
• Healey, John F. (2014). „Aramaean Heritage”. The Aramaeans in Ancient Syria. Leiden: Brill. стр. 391—402. ISBN 9789004229433.
• Healey, John F. (2019a). „Arameans and Aramaic in Transition – Western Influences and the Roots of Aramean Christianity”. Research on Israel and Aram: Autonomy, Independence and Related Issues. Tübingen: Mohr Siebeck. стр. 433—446. ISBN 9783161577192.
• Healey, John F. (2019b). „The Pre-Christian Religions of the Syriac-Speaking Regions”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 47—67. ISBN 9781138899018.
• Herman, Geoffrey (2019). „The Syriac World in the Persian Empire”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 134—145.
• Hovorun, Cyril (2008). Will, Action and Freedom: Christological Controversies in the Seventh Century. Leiden-Boston: Brill. ISBN 9781138899018.
• Hunter, Erica C. D. (2019). „Changing Demography: Christians in Iraq since 1991”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 783—796. ISBN 9781138899018.
• Jakob, Joachim (2014). Ostsyrische Christen und Kurden im Osmanischen Reich des 19. und frühen 20. Jahrhunderts. Münster: LIT Verlag. ISBN 9783643506160.
• Jobling, William J. (1996). „New Evidence for the History of Indigenous Aramaic Christianity in Southern Jordan”. Sydney Studies in Society and Culture. 12: 62—73.
• Jullien, Florence (2019). „Forms of the Religious Life and Syriac Monasticism”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 88—104. ISBN 9781138899018.
• Karim, Cyril Aphrem (2004). Symbols of the Cross in the Writings of the Early Syriac Fathers. Piscataway: Gorgias Press. ISBN 9781593332303.
• Kitchen, Robert A. (2012). „The Syriac Tradition”. The Orthodox Christian World. London-New York: Routledge. стр. 66—77. ISBN 9781136314841.
• Khoury, Widad (2019). „Churches in Syriac Space: Architectural and Liturgical Context and Development”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 476—553. ISBN 9781138899018.
• Loopstra, Jonathan A. (2019). „The Syriac Bible and its Interpretation”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 293—308. ISBN 9781138899018.
• Loosley, Emma (2010). „Peter, Paul and James of Jerusalem: The Doctrinal and Political Evolution of the Eastern and Oriental Churches”. Eastern Christianity in the Modern Middle East. London-New York: Routledge. стр. 1—12. ISBN 9781135193713.
• Loosley, Emma (2019). „The Material Culture of the Syrian Peoples in Late Antiquity and the Evidence for Syrian Wall Paintings”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 460—475. ISBN 9781138899018.
• Menze, Volker L. (2019). „The Establishment of the Syriac Churches”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 105—118. ISBN 9781138899018.
• Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450–680 A.D. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 9780881410563.
• Millar, Fergus (2006). A Greek Roman Empire: Power and Belief under Theodosius II (408–450). Berkeley: University of California Press. ISBN 9780520253919.
• Millar, Fergus (2013). „The Evolution of the Syrian Orthodox Church in the Pre-Islamic Period: From Greek to Syriac?” (PDF). Journal of Early Christian Studies. 21 (1): 43—92. S2CID 170436440. doi:10.1353/earl.2013.0002.
• Mingana, Alphonse (1926). „The Early Spread of Christianity in India” (PDF). Bulletin of the John Rylands Library. 10 (2): 435—514. doi:10.7227/BJRL.10.2.7. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 01. 2021. г. Приступљено 27. 02. 2022.
• Montgomery, Robert L. (2002). The Lopsided Spread of Christianity: Toward an Understanding of the Diffusion of Religions. Westport: Praeger Publishers. ISBN 9780275973612.
• Murre van den Berg, Heleen (2007). „Syriac Christianity”. The Blackwell Companion to Eastern Christianity. Malden: Blackwell. стр. 249—268. ISBN 9780470766392.
• Murre van den Berg, Heleen (2008). „Classical Syriac, Neo-Aramaic, and Arabic in the Church of the East and the Chaldean Church between 1500 and 1800”. Aramaic in Its Historical and Linguistic Setting. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. стр. 335—352. ISBN 9783447057875.
• Murre van den Berg, Heleen (2015). „Classical Syriac and the Syriac Churches: A Twentieth-Century History”. Syriac Encounters: Papers from the Sixth North American Syriac Symposium. Louvain: Peeters Publishers. стр. 119—148. ISBN 9789042930469.
• Murre-van den Berg, Heleen (2019). „Syriac Identity in the Modern Era”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 770—782. ISBN 9781138899018.
• Nichols, Aidan (2010) [1992]. Rome and the Eastern Churches: A Study in Schism (2nd revised изд.). San Francisco: Ignatius Press. ISBN 9781586172824.
• O’Mahony, Anthony (2006). „Syriac Christianity in the modern Middle East”. The Cambridge History of Christianity: Eastern Christianity. 5. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 511—536. ISBN 9780521811132.
• Penn, Michael Philip (2019). „Early Syriac Reactions to the Rise of Islam”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 175—188. ISBN 9781138899018.
• Perczel, István (2019). „Syriac Christianity in India”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 653—697. ISBN 9781138899018.
• Possekel, Ute (2019). „The Emergence of Syriac Literature to AD 400”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 309—326. ISBN 9781138899018.
• Quispel, Gilles (2008). Gnostica, Judaica, Catholica: Collected Essays of Gilles Quispel. Leiden-Boston: Brill. ISBN 9789047441823.
• Robinson, Theodore H.; Coakley, James F. (2013) [1915]. Robinson's Paradigms and Exercises in Syriac Grammar (6th revised изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199687176.
• Rompay, Lucas van (2008). „The East: Syria and Mesopotamia”. The Oxford Handbook of Early Christian Studies. Oxford: Oxford University Press. стр. 365—386. ISBN 9780199271566.
• Ross, Steven K. (2001). Roman Edessa: Politics and Culture on the Eastern Fringes of the Roman Empire, 114-242 CE. London-New York: Routledge. ISBN 9781134660636.
• Saint-Laurent, Jeanne-Nicole (2019). „Syriac Hagiographic Literature”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 339—354. ISBN 9781138899018.
• Seleznyov, Nikolai N. (2008). „The Church of the East & Its Theology: History of Studies”. Orientalia Christiana Periodica. 74 (1): 115—131.
• Seleznyov, Nikolai N. (2010). „Nestorius of Constantinople: Condemnation, Suppression, Veneration: With special reference to the role of his name in East-Syriac Christianity”. Journal of Eastern Christian Studies. 62 (3–4): 165—190.
• Seleznyov, Nikolai N. (2013). „Jacobs and Jacobites: The Syrian Origins of the Name and its Egyptian Arabic Interpretations”. Scrinium: Journal of Patrology, Critical Hagiographyand Ecclesiastical History. 9: 382—398.
• Simmons, Ernest (1959). The Fathers and Doctors of the Church. Milwaukee: Bruce Publishing Company.
• Takahashi, Hidemi (2019). „Syriac Christianity in China”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 625—652. ISBN 9781138899018.
• Taylor, David G. K. (2019). „The Coming of Christianity to Mesopotamia”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 68—87. ISBN 9781138899018.
• Teule, Herman (2007). „Current Trends in Syriac Studies”. Eastern Crossroads: Essays on Medieval Christian Legacy. Piscataway, NJ: Gorgias Press. стр. 387—400. ISBN 9781463212827. doi:10.31826/9781463212827-024.
• Varghese, Baby (2019). „The Liturgies of the Syriac Churches”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 391—404. ISBN 9781138899018.
• Weltecke, Dorothea; Younansardaroud, Helen (2019). „The Renaissance of Syriac Literature in the Twelfth–Thirteenth Centuries”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 698—717. ISBN 9781138899018.
• Watt, John W. (2019). „Syriac Philosophy”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 422—437. ISBN 9781138899018.
• Wilmshurst, David (2019). „The Church of the East in the 'Abbasid Era”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 189—201.
• Winkler, Dietmar W. (2019). „The Syriac Church Denominations: An Overview”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 119—133. ISBN 9781138899018.
• Wood, Philip (2019). „Historiography in the Syriac-Speaking World, 300–1000”. The Syriac World. London: Routledge. стр. 405—421. ISBN 9781138899018.