Кафа (биљка)
врста биљке / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кафа (хрв. , бошњ. ; од арап. [] — кахва; лат. ) је род ниских биљка (дрво или грм) из породице броћева (). Мноштво је биљака које спадају у род кафе, које чине велики број разних врста и подврста биљака различитог састава плода. Култивисана стабљика кафе је висока 2 до 5 метара, а ако би је оставили да расте дивље нарасла би до висине и до 10 метара. Савијањем и oрезивањем младог стабла произвођачи кафе настоје ограничити висину стабла на 3 метра из чисто практичног разлога, ради лакше бербе. Клима у тропским земљама које се налазе у ширем екваторијалном појасу погодује узгоју стабљике кафе. Топлота и влага су главни фактори у узгоју стабла кафе, спољне температуре између 12°до 27° целзијуса и велике количине киша. Велике климатске промене, врста и састав тла на којем се биљка узгаја, број сунчаних дана, количина падавина и влага, надморска висина, све су то фактори који утичу на стабљику кафе, а и њен плод.
Кафа | |
---|---|
Дрво | |
Научна класификација ![]() | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Gentianales |
Породица: | Rubiaceae |
Племе: | Coffeeae |
Род: | Coffea |
Врсте | |
- арабика |
Због великог броја врста и подврста кафе тако постоје и разлике у листовима и цветовима кафиног стабла. Боја листова је зелена а облик им је више овалан или дугуљаст, са валовитим ивицама и расту један насупрот другог са кратким петељкама. Цветови су бели, величином мали и расту у скупинама дуж гране и мирисни су. У почетку процеса сазревања плода, плод је зелене боје мењајући боју у жуту, а на крају у тамно црвену где долази до фазе сазревања и убирања плода. Унутар чврстог омотача плода налазе се два семена која су својим равним странама окренута једно према другом наликујући тако на плод ораха. Боја зрна варира од зелене до смеђе. Хемијски састојци који се налазе у сировој кафи броје се на стотине што опет зависи од врсте и подврсте кафе. Најпознатији састојак сировог зрна је кофеин.
Из великог броја врста и подврста кафе издвајају се две врсте које заједно чине више од 90% укупне производње у свету, кафа Арабика и кафа Робуста. Од осталих сорти кафе познатије су још: (кафа настала укрштањем арабике и робусте).
Постоје две главне врсте кафе:
- Арабика – традиционална кафа. Чини две трећине светске производње кафе. Има 44 хромозома. Укрштањем са другим сортама кафе добијају се нове хибридне сорте које поспешују квалитет Арабике. Максимални количина кофеина по једном килограму не прелази 1,5%
- Робуста – има јаку, опору арому и обично се користи за добијање инстант кафе. Дрво даје обилан род и отпоран је на разне болести. Може нарасти до висине око 12 метара, што је двоструко више од непокресаног осетљивог дрвета Арабике која уз то даје и мање рода. у односу на своју тежину. У односу на тежину, зрно Робусте има до 2,8% кофеина док код Арабике не прелази 1,5%. Робустра и све остале врсте кафа имају 22 хромозома. Због горчине кафа се обично не прави само од Робусте, већ се меша са одређеном количино Арабике. Због веће количине кофеина у семену може се узгајати у климатским подручјима где арабика не успева. Користи се као јефтинија замена за арабику.