From Wikipedia, the free encyclopedia
Паприка је род биљака из фамилије помоћница (). Природни ареал распрострањења паприке су Централна и Јужна Америка (биогеографско царство Неотропис), али се услед економског значаја и употребе у исхрани људи паприка данас узгаја у читавом свету. На простору Балкана је најпознатија и најзначајнија врста , која је у Европу стигла преко Шпаније у 16. веку.
| Паприка | |
|---|---|
 | |
| Паприка — стабло, цвет, плод, семе | |
Научна класификација  | |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Solanales |
| Породица: | Solanaceae |
| Племе: | Capsiceae |
| Род: | Capsicum |
Паприка се користи као поврће, зачин и лек. Користи се свежа, конзервирана (туршија), сува или сува млевена (или „туцана“).
Род паприка обухвата једногодишње биљке, висине до 1 . Листови паприке су јајасти са зашиљеним врхом. Цвета у мају, а цветови су бели, црвени, светложути или љубичасти. Плод је купаст или лоптаст. Мирис и укус плода (благ, сладак до папрено љут) зависи од сорте и зрелости. Дуж нерава постоје жлезде које синтетишу алкалоид капсаицин („одговоран“ за љутину и лековитост паприке). Основни број хромозома је x=12[1].
Постоји мноштво имена за плод појединих сорти паприке. Најпознатија су паприка, пфеферони, чили. Чили је назив за неколико врста и сорти паприке које се на територији Мексика узгајају још од 3000. године п. н. е.[2]
Род обухвата око 25 врста. Постоји претпоставка да је број врста још већи и да ће се детаљнијим истраживањима Неотрописа описати и нове врсте.[3] Један од проблема класификовања врста унутар рода је питање сродности три од укупно четири гајене врсте ( и ). Поједини аутори их сматрају одвојеним сестринским врстама[3], док [4] сматра да је статус посебних врста нелегитиман.
| Научно име врсте | Распрострањење |
|---|---|
| L., 1753 | Северна Колумбија и јужни део САД |
| L., 1767 | Аргентина, Боливија, Бразил, Парагвај, Перу |
| Hunz., 1969 | Бразил |
| Sendt., 1846 | југ Бразила |
| Heiser & Smith, 1958 | Боливија |
| Hunz., 1950 | Аргентина, Боливија, Парагвај |
| Jacq., 1777 | цео Неотропис |
| (Rusby) Hunz., 1956 | Боливија, Перу |
| (Hiern) Hunz., 1956 | југ Бразила |
| (Miers) O.K., 1891 | Колумбија |
| Bitter, 1920 | југоисток Бразила |
| Hunz., 1950 | Аргентина, Боливија |
| Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
| Hunz., 1956 | Еквадор |
| (Dammer) Hunz., 1956 | Колумбија, Еквадор |
| (Miers) O.K., 1891 | Еквадор |
| Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
| (Greenm.) Morton & Standley, 1940 | Мексико, Гватемала |
| (Dunal) O.K., 1891 | Бразил |
| (Rusby) Hunz., 1956 | Аргентина, Боливија, Парагвај |
| Mart ex. Sendt, 1846 | југ Бразила |
| Sendt., 1846 | Колумбија, североисток Бразила, Венецуела |
| Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
| Heiser & Smith, 1956 | југ Бразила |
| Ruiz & Pav., 1794 | цео Неотропис |
| Hunz., 1961 | Перу |
| Sendt., 1846 | Аргентина, југ Бразила, југоисток Парагваја |
| Eshbaugh, Smith & Nickrent, 1983 | Перу |
| Sendt., 1846 | југ Бразила ., Север Аргентине |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
