Bell Labs
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нокија Белове лабораторије (енгл. ) назив је компаније за индустријско истраживање и научни развој чији је власник финска компанија Нокија. Седиште фирме се налази у Мари Хилу у Њу Џерзију, док се остале лабораторије налазе широм САД и других држава.
Истраживачи који раде у Беловим лабораторијама су признати за развој радио-астрономије, транзистора, ласера, ЦЦД сензора, теорије информације, Јуникс оперативног система, као и програмских језика C и C++. Девет Нобелових награда додељено је за рад који се обављао у Беловим лабораторијама.
Слика | Име | Заслуге |
---|---|---|
Арно Пензијас | Открио позадинско зрачење, са Робертом Вудро Вилсоном, које потиче од Великог Праска и за то је освојио Нобелову награду 1978. године. | |
Артур Ешкин | Сматра се оцем актуелног поља оптичких пинцета, за које је добио Нобелову награду из физике 2018. године. | |
Бишну С. Атал | Развио је нови алгоритам за обраду говора и кодирања, укључујући основни рад на линеарном предвиђању говора и развоју CELP-а, основе свих говорних комуникацијских кодека у мобилној и гласовној комуникацији преко интернета. | |
Бјарне Стравструп | Творац C++ програмског језика. | |
Брајан Керниген | Помогао је у креирању Јуникса, AWK, AMPL и књиге Програмски језик C. | |
Клод Елвуд Шенон | Зачетник теорије информација кроз два рада објављена 1948. и 1949. године. Сматра се утемељивачем теорије дигиталног рачунара и теорије дизајна дигиталних кола. Написао је тезу у којој је доказао да се применом булове алгебре на дигитална електрична кола може решити било који нумерички или логички проблем.[1] | |
Клинтон Дејвисон | Дејвисон и Лестер Гермер су извели експеримент којим су доказали да се електрони дифракују на површини кристала никла. | |
Денис Ричи | Креатор C програмског језика и са дугогодишњим колегом Кеном Томпсоном направио је Јуникс оперативни систем. | |
Џорџ Смит | Добитник Нобелове награде за физику 2009. године за проналазак полупроводничких кола за снимање – ЦЦД сензора.[2] | |
Џон Хопкрофт | Добитник Тјурингове награде 1986. године за фундаментална постигнућа у дизајну и анализи алгоритама и структура података. | |
Џон Бардин | Добитник Нобелове награде из физике 1956. године за откриће транзистора и 1972. године за развој теорије суперпроводности. | |
Кен Томпсон | Радио је на стварању програмског језика Б и Јуникс оперативног система. Од 2006. године радио је у Гуглу где је осмислио Гоу програмски језик. | |
Ричард Хеминг | Креатор Хеминговог кода, Хеминговог прозора и Хемингове раздаљине. | |
Роберт Тарџан | Проналазач неколико графовских алгоритама, између осталих и Тарџановог алгоритма намањег заједничког претходника. | |
Роберт Вудро Вилсон | Открио космичко позадинско зрачење које је служило као важна потврда теорије Великог праска. | |
Морис Карно | Развио је Карноову карту која се користи у буловој алгебри. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.